Autor: Džon Fasman
Strana: 385
► Ostali detalji

Kada je u dvanaestom veku sicilijanski lopov ukrao vreću s umetničkim predmetima iz biblioteke dvorskog zemljopisca, alati i amajlije “preobražaja” raspršili su se po čitavom svetu. Devet vekova kasnije, u dremljivom gradu u Novoj Engleskoj, Pol Tom, mladi novinar koji istražuje tajanstvenu smrt mesnog profesora, otkriva da ih neko ponovo prikuplja.Skakućući tamo-amo između vekova i kontinenata, autor prepliće današnju Polovu istragu i priče o ličnostima iz prošlosti u čijim su rukama jednom bili ti izuzetni predmeti. Đenovski trgovac, sovjetski inženjer, britanski antikvar i postariji kineski otac – svi oni otkrili su da ovi predmeti neprocenjive vrednosti privlače izuzetno odlučne sakupljače.Prateći priču kakva se nalazi jednom u životu, Pol se zaljubljuje u jedinu osobu koja je poznavala pokojnog profesora; prateći niz tragova do samog srca međunarodnog krijumčarskog udruženja, postepeno shvata da profesor nije bio ono za šta se predstavljao, i to otkriće izaziva strašne posledice.Predmet broj 1: Alambik je gornji deo pribora za destilisanje. Načinjen je od debelog zelenog stakla, visok je 36 centimetara, širok 18 centimetara na najširem delu osnove. Gornji deo posude je uzak, u obliku lulice, i savijen oštro nadesno; alambik se stavlja nad plamenik da skuplja i prenosi isparenja u drugu posudu. Unutrašnjost alambika prevučena je sivom skramom, po svemu sudeći mešavinom olova, gvožđa i antimona, kao i nekih organskih materija, uključujući pseće i ljudske kosti. Na dnu se spolja vide nagoreli tragovi, pružaju se pet centimetara u visinu. Posuda nema miris.Vreme nastanka: Nepoznato. Procenjuje se da je načinjen između 100. godine pre nove ere i 300. godine nove ere.Proizvođač: Nepoznat. S obzirom na starost, posuda je izuzetno kvalitetna; naizgled jednostavan oblik skriva pažnju, brigu, naporan rad i veštinu koji su je stvorili.Mesto nastanka: Helenistički Egipat. Reč „alambik“ dolazi od arapskog ul-anbiq, a to potiče od grčkog ambix, što znači pehar ili bokal.Poslednji poznati vlasnik: Voldemar Levendal, estonsko-danski generalni guverner Talina. Alambik je iskopan tokom izgradnje Kasarijske kapele na ostrvu Kasari, aprila 1723, i juna te godine donesen je u Levendalov kabinet. Generalni guverner stavio ga je na gornju pregradu prazne police za knjige u uglu kabineta, i nije primetio kad je dve godine, šest meseci i sedamnaest dana kasnije posuda nestala...