Аутор: Густав Мајринк
Страна: 221
► Остали детаљи

”Зелено лице” пуно је визионарске снаге. У комичном и бучном Амстердаму непосредно после 1. Светског рата, запљуснутом странцима свих националности, један странац по имену Хауберисер случајно улази у чаробњачки дућан, верујући да је име власника Цидер Грин. Унутра му се обраћа старац по имену Грин говорећи да је и он, попут Јеврејина Луталице, на земљи „откада месец кружи небеским сводом“. Кад Хауберисер примети знак на старчевом лицу, постаје болестан од страха. Лице га прогони. Следи хроника Хауберисерове потраге за неухватљивим, застрашујућим старцем. Јеврејски гето у Амстердаму наликује оном у Прагу, а легенда о Јеврејину луталици користи се попут легенде о голему. У атмосфери кафкијанске мистериозности и несигурности описано је разочарење града и дубока финансијска криза, која окончава свеопштом верском хистеријом. Док су улице препуне флагеланата, проповедника Војске спаса, а небески Јерусалим нестаје као фатаморгана, град се руши и нестаје у апокалиптичком климаксу. „Зелено лице“ је Мајринкова класика: тајанствено венчање, галаксија гротескних ликова и тескобна атмосфера гета, са значењима неисцрпних дубина и висина.