Поред свих досадашњих романа Срђана Марјановића, овај посебно треба прочитати. Много је разлога за то и остављам читаоцу да их сам открије. Неће се покајати! ЗАЈЕДНО је велика и снажна прича о нама које су силом раздвојили и који више нису заједно, јер су их на то натерали лоши људи. Срђан је то сјајно упаковао. Оригинално. Прича је, попут његових песама, сентиментална и емотивна… Кроз ЗАЈЕДНО се провлаче и страх и предрасуде, мржња (она међунационална, много ружна) и љубав која недостаје његовим јунацима. Не еротска, већ она људска, бесполна. Заправо за ту љубав, међу нама са Балкана, Марјановић се упорно бори више од 50 година својом музиком. Његов „арсенал наоружања” у том рату, који води и у овој књизи су доброта, осмех и емоције. У његово име у овој причи „ратује” Мики Поповић, главни јунак и Марјановићев алтер его.
Нећу откривати да ли је Мики Поповић победио против свеопштег зла које је уништило ону Југославију и претворило је у регион, затрован мржњом, то остављам онима који буду имали среће да узму ову књигу у руке. Открићу само један, важан, детаљ романа ЗАЈЕДНО:
„Ја долазим из оног града, који вероватно не волите! Доносим поздраве! Више од 30 година нисам био у Загребу. Имам своје сентименте. Само песме (намерно нисам спомињао Београд). Моја тема је љубав. Друго не могу да понудим. Она свима недостаје. Надам се да музика спаја људе, а не политика!”, каже Мики Поповић, добри човек, који од оружја носи само гитару, и који тим оружјем осваја Загреб!…
Бранислав Бане БјелицаРоман је био и инспирација за песму коју можете послушати
овде.