Оптимистичко самопоуздање које влада већим делом ове збирке може се препознати и у ритму песама, стих је често кратак што подсећа на поезију српског романтизма. Звучни ефекти песама често се остварују рефренским понављањем одређених стихова, најчешће на почетку строфе или успелим анафорама. Разуме се, и ако је оптимистичка љубавна лирика доминантно присутна, она ипак не обузима селу збирку, што је добро јер се тиме опус Славице Лалошевић додатно богати.

Слободан Владушић