Аутор: Добрило Ненадић
Страна: 220
► Остали детаљи

Аутор култног романа Доротеј.

У какве димензије прерастају брендирање, одрживи развој, физибилити студије или европски стандарди у главама једне непатворене групице српских сељака, данас?

Окупљени на свакодневном и мукотрпном послу преживљавања, довијања и већања, сумњичења, увесељавања и доконања, ови житељи једне српске варошице у Ненадићевом роману готово да прерастају у митска бића из предачких хроника и предања. С друге стране, прича о стварним и нама блиским суседима, савременицима и сапатницима, пружа прилику писцу да се подсмехне овдашњим наравима и менталитету и да верно опише нашу спремност да се крене укорак с временом, некад наивно али увек упорно и домишљато.

Приликом посете некадашњег мештанина Џорџа Матијашевића, гастарбајтера из Америке, у селу долази до непредвиђене ситуације: он ће се загрејати за лепу и вредну Милкану, па ће се духови узбуркати, нечији рачуни ће се помрсити али ће истовремено некоме овај обрт и одговарати, највише онима, којих није мало, што у том догађају виде прилику да обрну неку пару и извуку ма и најмању корист.

Вешто приповедање, језгровит и убојит хумор и језичка виртуозност још једном потврђују Добрила Ненадића као особен и увек свеж глас на домаћој књижевној сцени.


О аутору

Добрило Ненадић

Добрило Ненадић (Вигоште код Ариља, 1940), српски писац, дипломирани инжењер агрономије. Стекао је књижевни углед и славу већ својим првим романом Доротеј (1977), који је отад доживео 14 издања, преведен је на руски, енглески, пољски и словеначки језик и екранизован 1981. После тога објавио је романе Киша (1979), Врева (1981), Поплава (1982), Статист (1983), Дивље звезде (1985), Роман о Обилићу (1990), Поларна светлост (1995), Деспот и жртва (1998), Ураган (1999), Брајан (2000), Сабља грофа Вронског (2002), Победници (2004), Мрзовоља кнеза Бизмарка (2005), Хермелин (2006), Гвоздено доба (2009), У сенци црне смрти (2011) и Време кокошки (2013). Поред тога објавио је драму Магла (2004), новелу Ахилије (1996) и књигу одабраних интервјуа са аутором Разговори (2007).

У свим његовим романима, како примећују критичари, „увек је више казано него што је написано“, а у историјским сагама Ненадић је „пратио најмање два основна тематска тока – историјске теме из ближе и даље српске прошлости и социјалне процесе и догађаје из свакодневнице наших малих вароши... Његова проза увек има логичан наративан ток, бројне асоцијативне меандре, језичку свежину локалног говора и температуру и боју специфичног хумора који се често оглашава и оштром сатиром“ (Миленко Пајић).

Два пута добио је награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу (Доротеј 1978. и Деспот и жртва 1999), награду „Меша Селимовић“ 1998. за роман Деспот и жртва, „Рачанску повељу“ за романе са историјском темом (поводом романа Брајан), „Светозар Ћоровић“ за роман Победници 2005, „Бора Станковић“ за роман „Мрзовоља кнеза Бизмарка“, Библиос 2001. за укупно стваралаштво, Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије 2006. и др.

Живи у Ариљу.