Аутор: Миливоје Павловић
Страна: 544
► Остали детаљи

Данило Киш је био један од најомиљенијих и најнеодољивијих људи. Какав је био он, таква је била и његова реченица (Матија Бећковић). Као независан и самоуверен интелектуалац савременог света, где се савести лако купују и изопачују, Киш је био горд на своју самосвест. Своје књижевне погледе о улози и месту књижевности у општој историји бешчашћа он није градио из осећања солидарности према сличним уверењима, него зато што није видео другог решења (Предраг Палавестра). Свестрано обдарен, сензибилан и образован, Киш је био један од не тако многобројних послератних писаца који су нашу књижевност одлучно повели према светским видицима и на свим меридијанима. Постао је Грађанин света, а с њим помало и наша књижевност, и наш језик (Милован Данојлић). Кишов опус је стваралачки резултат достојан сваке пажње, и због естетске вредности, и због поетичке искристалисаности и конзистентности, и због етичке принципијелности на коју су данашњи интелектуалци, изгледа, заборавили (Михајло Пантић). Кишова слика света показује страсну трагалачку, па и субверзивну авантуру за оним истинама које могу да буду упориште мислећем човеку (Петар Пијановић). Нигде није био у туђини осим у својој туђини (Милан Милишић). Овако пише онај чије је перо било умочено у мастило које је поцрвенело (Билх Рубинштајн). Киш је био врло укорењен писац, а опет потпуно космополитски (Сузан Зонтаг). Напокон један свеобухватан увид у живот и дело Данила Киша. Прави начин да се комплексно дело осветли са свих страна и заштити од бранитеља и оспоритеља – собом самим (Петар В. Арбутина).