Аутор: Саша ЈефтићСаша Јефтић
Страна: 62
► Остали детаљи

Из критике:
"Књига Саше Јефтића „Варсамелеон” необичан је и редак песнички експеримент чији би се аутор могао окарактерисати и као Винавер 21. века. Реч је о књизи интригантног наслова који је сам по себи метатекст. Да се подсетимо, Варсамелеон је запис на крају Мирослављевог јеванђеља, испод записа Глигорија Дијака, за који се дуго веровало да представља име непознатог преписивача већег дела јеванђелистара. Реч „варсамелеон” је заправо славинизирана грчка сложеница βάλσαμελαιον и значи „балсамово уље”.
На тај начин песник већ насловом примењује поетику постмодернизма који је релативизовао значај ауторства. Непознати преписивач јеванђелистара, коме је дуго приписивано погрешно име, постаје тако симбол свих оних који су званичној књижевној историји непознати, било због свесно одабране позиције књижевних аутсајдера, било због објективних друштвених околности и чињенице да се књижевно име код нас не стиче тако лако.
Уз то, онај који пише данас често се осећа као преписивач већ написаног, због старог ламента над тиме да је у књижевности већ све написано и да нових тема нема. Књига у целости актуализује књижевне теорије 20. века, а нарочито модерне, експресионизма и постмодерне будући да полази од постмодернистичког става о крају књижевности на исти начин на који је постмодерна изродила идеју краја историје, као краја велике идеје смисла.
Њен поетички темељ чине кључне одлике постмодернизма: стилски еклектицизам, односно истраживања граница жанра, свакодневне, обичне, чак тривијалне теме (уринирање у тоалету, нпр.), играње речима, иронија и космополитска отвореност (насупрот традиционалној или национално задојеној поезији)."

Данијела Ковачевић Микић, часопис Градина 89/2019