Strana: 411
► Ostali detalji

Рукопис Турско-српски речник пословица и изрека је коауторски рад турколога Марије Ђинђић и србисте Наташе Вуловић Емонтс и на свој начин пионирски подухват, који открива ново богатство оба језика и који има двоструки значај – због богатог садржаја који доноси и због отварања пута за дааа истраживања […] Веома је добро уочена и образложена припадност “балканском фразеолошком ареалу”, у коме су, поред међусобних, и српски и турски језик трпели истовремено и друге утицаје током векова великих померања и мешања народа, што је довело до стварања заједничког пословичног фонда. – академик Злата Бојовић

---

Израда овог речничког дела без узора у нашој науци изискивала је решаваwе низа теоријских, методолошких и практичних проблема, у чему су ауторке испоqиле завидну лингвистичку спрему, као и реалистичност, конзистентност и доследност, поставивши својим оствареwем стандард од кога ће се убудуће морати полазити у раду на сличним научним пројектима. Ауторке, иначе, истичу да њихов пионирски Речник “не представља коначно и затворено лингвистичко дело”. Оно, то зна свако ко се сличним подухватима бавио, припада њивама које никада не могу бити до краја узоране. Али, заорале су дубоку и широку бразду… – професор емеритус Дарко Танасковић

---

Турско-српски речник пословица и изрека замишљен је да попуни празнину у процесу усвајања језика турског / српског који поред овладавања лексиком подразумева и познавање културних особености сваког од ових ентитета […] Речник би требало да нађе примену и при врло захтевном процесу превођења фразеолошког и паремиолошког материјала, где би олакшао посао преводиоца доприносећи остварењу основног циqа – превод учинити тачним и прихватqивим. – проф. др Драгана Мршевић-Радовић