Аутор: Манфред Митермајер
Страна: 155
► Остали детаљи

„У Аустрији не живе људи. У Аустрији живе католици.“

Томас Бернхард

Ниједан аутор након Другог светског рата није толико поларизовао аустријску јавност, као што ниједан писац у тој земљи, чак и међу људима који се тек врло мало интересују за књижевност, није постао толико познат као Томас Берн¬хард. Иако су га у његовој домовини испрва доживљавали пре свега као писца склоног скандалима, он се на читавом немачком говорном подручју, а убрзо и у свету, уздигао до веома цењеног аутора романа, прича и позоришних кома-да. Његово стваралаштво данас припада светској књижев¬ности: књиге Томаса Бернхарда преведене су на четрдесет пет језика, његове драме изводе се и у Јужној Америци и у Источној Азији.

Начин на који се код Бернхарда прожимају његов жи¬вот и његово дело је сложен. Многе главне ликове облико¬вао је по узору на свог деду Јоханеса Фројмбихлера, чове¬ка који је обележио његову младост; повезаност његових текстова са стварним особама и догађајима била је повод за многа узбуђења, као код афере око романа „Сеча шуме“. Сем тога, својеврсна подударност између изјава његових књижевних ликова и његових сопствених изјава чини да поређење стварности са фикцијом буде изазовно, али и тешко: Бернхардове књиге ни у ком случају нису само при¬кривено самоописивање. Истовремено, ни његов наступ у јавности никада у потпуности није био лишен стилизације и ироније. Тако се Бернхард представља као виртуозни „ре¬жисер“ сопствених наступа, а његово дело као мозгалица између егзистенцијалне збуњености и ироније. Можда уп¬раво у томе лежи Бернхардова необична привлачност.

Манфред Митермајер