Televizija
OPIS
Televizija Dejvida Mek Kvina izašla je iz štampe 1998. godine, usred jednog perioda zahuktalog razvoja, perioda koji bismo slobodno mogli nazvati revolucionarnim; u tom razdoblju dovedene su u pitanje osnovne premise televizije i postavljen zahtev za ponovnim promišljanjem i određivanjem medija. Čini mi se da ne bi bilo preterano reći datrenutno prisustvujemo verovatno najvećem preokretu, i možda najkritičnijem trenutku u razvoju televizije.
Digitalna tehnologija, koja u potpunosti preuzima oblast televizije, najavljuje korenite promene. S jedne strane, u proizvodnji programa ona otvara nove prostore, širi horizonte stvaralačkih mogućnosti, dovodi na scenu virtuelnu stvarnost (mada je, ruku na srce, stvarnost koju nam je predstavljala televizija veoma često bila virtuelna). S druge strane, u domenu emitovanja programa distribucije do krajnjeg korisnika, promene će biti još dalekosežnije.
Efikasnost je postala ključna reč naših dana. Pre desetak godina radiotelevizijsko okruženje je ličilo na skup kolega, skoro na neki džentlmenski klub. Danas je to bojno polje, surovi darvinovski svet opstanka.
U takvim uslovima neminovno je preispitati metode i oblike obučavanja televizijskih poslenika. Kakvi su nam danas profesionalci potrebni? Kakav bi trebalo da bude njihov idealni profil? Koja znanja i osobine moraju posedovati?
Nema sumnje da su televiziji potrebni specijalisti, specijalisti u oblasti novinarstva, tehnike, marketinga, režije, itd. Međutim, da bi zaista mogli dati stvaralački doprinos napretku televizije, svi ti specijalisti moraju pored potpunog vladanja svojom specijalnošću, veoma dobro poznavati i ostale oblasti, ostale vidove televizije. Oni moraju posedovati veliku intelektualnu radoznalost i dobro vladati zanatskom stranom televizijskog posla. Televizijski direktor, ili urednik, mora znati koja je razlika između „601” i „MPEG 2” standarda, a televizijski inženjer ili tehničar mora biti u stanju da čita i shvata vizuelne kodove jednog složenog kadra, kao što ume da čita i razume test signale.
Ovakvo sveobuhvatno znanje teško se može postići jednostavnim obučavanjem. Poslenike televizije treba obrazovati. To obrazovanje upravo mora da odgovori svim zahtevima koje danas pred njih postavlja televizijski medij, da ih pripremi da na svojim plećima iznesu burnu promenu koja se upravo događa, ali i da se suoče sa sledećom koja će neminovno nastupiti kroz izvestan broj godina.
O AUTORU
Dejvid Mek Kvin je vrsni poznavalac medija. Veoma je tražen predavač na raznim seminarima i kursevima.
Televizija Dejvida Mek Kvina izašla je iz štampe 1998. godine, usred jednog perioda zahuktalog razvoja, perioda koji bismo slobodno mogli nazvati revolucionarnim; u tom razdoblju dovedene su u pitanje osnovne premise televizije i postavljen zahtev za ponovnim promišljanjem i određivanjem medija. Čini mi se da ne bi bilo preterano reći datrenutno prisustvujemo verovatno najvećem preokretu, i možda najkritičnijem trenutku u razvoju televizije.
Digitalna tehnologija, koja u potpunosti preuzima oblast televizije, najavljuje korenite promene. S jedne strane, u proizvodnji programa ona otvara nove prostore, širi horizonte stvaralačkih mogućnosti, dovodi na scenu virtuelnu stvarnost (mada je, ruku na srce, stvarnost koju nam je predstavljala televizija veoma često bila virtuelna). S druge strane, u domenu emitovanja programa distribucije do krajnjeg korisnika, promene će biti još dalekosežnije.
Efikasnost je postala ključna reč naših dana. Pre desetak godina radiotelevizijsko okruženje je ličilo na skup kolega, skoro na neki džentlmenski klub. Danas je to bojno polje, surovi darvinovski svet opstanka.
U takvim uslovima neminovno je preispitati metode i oblike obučavanja televizijskih poslenika. Kakvi su nam danas profesionalci potrebni? Kakav bi trebalo da bude njihov idealni profil? Koja znanja i osobine moraju posedovati?
Nema sumnje da su televiziji potrebni specijalisti, specijalisti u oblasti novinarstva, tehnike, marketinga, režije, itd. Međutim, da bi zaista mogli dati stvaralački doprinos napretku televizije, svi ti specijalisti moraju pored potpunog vladanja svojom specijalnošću, veoma dobro poznavati i ostale oblasti, ostale vidove televizije. Oni moraju posedovati veliku intelektualnu radoznalost i dobro vladati zanatskom stranom televizijskog posla. Televizijski direktor, ili urednik, mora znati koja je razlika između „601” i „MPEG 2” standarda, a televizijski inženjer ili tehničar mora biti u stanju da čita i shvata vizuelne kodove jednog složenog kadra, kao što ume da čita i razume test signale.
Ovakvo sveobuhvatno znanje teško se može postići jednostavnim obučavanjem. Poslenike televizije treba obrazovati. To obrazovanje upravo mora da odgovori svim zahtevima koje danas pred njih postavlja televizijski medij, da ih pripremi da na svojim plećima iznesu burnu promenu koja se upravo događa, ali i da se suoče sa sledećom koja će neminovno nastupiti kroz izvestan broj godina.
O AUTORU
Dejvid Mek Kvin je vrsni poznavalac medija. Veoma je tražen predavač na raznim seminarima i kursevima.
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Televizija
Izdavač: Clio
Strana: 355 (cb)
Povez: meki
Pismo:
Format: 22 x 13 cm
Godina izdanja: 2000
ISBN:
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (