Strana: 255
► Ostali detalji

Милан Пајевић пише приче из искуства, а основно човеково искуство јесте његова породица. Тако је са приповедним оживљавањима најразличитијих искустава било и у претходним Пајевићевим књигама, тако је – по самој природи изабране теме, која је у једнакој мери изабрала свог писца – и у Пајевићевим породичним причама. Оне, међутим, нису „свакодневица једне наше породице”, нити затворене у неки уски породични, себи довољни универзум, већ прате и памте трагове времена у којима су се одигравале и трагове људи који су их испуњавали као ближњи, даљњи и оно што се догодило. Ове приче доносе искуства и осећања, призоре и догађаје, оно што се слутило и оно што се догодило. Пајевић бира детаље које сматра вредним причања, а потом у причи која је нужно евокативна и меланхолична памти и бележи, подсећа и призива, казује и наговештава. Настајала годинама и деценијама, ова књига је сума једног животног, људског и књижевног искуства. А коментари на крају књиге, после свих прича које је чине, јесу још једном пређени пут, лицем у лице са искуством једног занимљивог и занимљиво испричаног живота.

Гојко Божовић