Аутор: Марко Лопушина
Страна: 249
► Остали детаљи

У Србији, на више локација, археолози и историчари пронашли су трагове витешке културе и витезова Темплара. Неколицина владара Србије били су и Темплари и Сиони. Стефан Немања је оснивач Реда Светог Стефана, који је био заветни ред свих каснијих Немањића и сви владари ове лозе били су у њему. Стефан Немања је оснивач и Братства Светог Ђорђа, 1171. године, чија је организација и начин живота његових чланова имао сличност са Редом Темплара. Чланови Братства Светог Ђорђа су код Немањића, такође, били „витезови монаси” јер су се бавили чувањем реликвија, вероватно и чувањем имовине Цркве и државе, и није немогуће да су организовано одлазили и у Свету земљу и вероватно учествовали и у борбама и походима крсташа. Припадници Братства су по окончању војне каријере прелазили у монахе, нису се враћали у световни живот, и по том принципу потпуно подсећају на Темпларе, такође витезове-монахе.

Претпоставке су да су витезови реда Змаја, били цар Душан Силни, деспот Стефан Лазаревић, деспот Ђурађ и деспот Вук Бранковић, косовски јунаци Милош Обилић, Топлица Милан и Косанчић Иван, патријарх Арсеније Црнојевић, устаници Јанко Катић, Стојан Чупић, Васа Чарапић, Јован Јовановић Змај, али и кнез Александар Павлов Карађорђевић и принц Владимир Карађорђевић…

Слободни зидари су били велики духовници – два митрополита, Методије и Стратимировић, један кнез и један краљ, али и два велика просветитеља Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић