Свитања крај реке

„Иако обилује описима историје места, обичајима, заборављеним речима, културном историјом, географијом – оно најважније у овој књизи јесу људи. Поред тога кроз књигу, читаоцу је провучена и лепа аутобиографска нит, која узгред уме много да боли.

Али, све у свему, што би рекао Мирослав Јосић Вишњић у једном измаштаном писму Андрићу – још увек ништа лепше од живота није измишљено. Ова књига нам то убедљиво показује. Даћу и један савет читаоцима; они који лако заплачу, нека ову књигу читају у самоћи.“ – Миливој Ненин

„Све је у овој књизи доживљено и остало у сећању. Савремени човек је нестрпљив и све више се оправдава како нема времена за читање, поготово дужих текстова. Зато су ова казивања подељена и не морају да се читају редом. Можете да почнете из средине, с краја или почетка, мада поглавља која носе имена река представљају неку целину и јављају се неким редом како сам их упознавао у животу. Срећан вам пут по земљама које ћете обилазити читајући ову књигу.“