Аутор: Светозар Милошевић
Страна: 880
► Остали детаљи

Овај дневник је истина о четворогодишњем животу, патњама и борби југословенских активних и резервних официра у немачким заробљеничким логорима. Ово је најопширније и најверодостојније казивање једног сведока тог времена. Белешке за овај дневник водио сам од првог дана – од 6. априла 1941. године. Током следеће четири године, до повратка у земљу, 1. априла 1945, односно до доласка кући, 9. априла исте године, нисам престајао да пишем. У најтежим данима заробљеништва и у тренуцима највеће физичке и духовне кризе и искушења – не само да дневник нисам напуштао већ сам му баш тада, и нарочито тада, прибегавао као једином уточишту и извору спасења и утехе. То се на његовим страницама јасно запажа... За то време исписао сам десет свезака, с преко две хиљаде страна ситног и збијеног текста. Мислим да овако нешто нико од заробљеника није постигао. Зато ово сматрам својим изузетним делом. Али је исто тако мој велики успех и у томе што сам сав овај драгоцени материјал сачувао и у целини донео са собом из заробљеништва...

Светозар Милошевић