Roman je zasnovan na životnoj priči autorkine čukunbabe, rođene Indonežanke sa ostrva Java, koja se oduprla surovim zakonitostima svoje kaste (bila je vanbračno dete švalje u sultanovoj službi). U strahu od nametnutog braka a takođe i iz radoznalosti, kao veoma mlada devojka upustila se u vezu s holandskim oficirom, nadajući se drugačijim odnosima među polovima. No, kao i većina svojih sunarodnica koje su postale domaćice i konkubine – njai svojim holandskim gospodarima, na surov način je odbačena kad je njen gospodar, uprkos zajedničkoj deci, odlučio da se oženi Holanđankom. Kratki suživot dveju kultura, a pogotovu njihov bolni sudar opisani su upečatljivo, jer je autorka pomno izučila istorijsku dokumentaciju, ne umanjujući literarni kvalitet i stil.

O kolonijalnom prisustvu Holanđana u Indoneziji dosad su pisali skoro isključivo Holanđani, usled čega je viševekovna jednostrana slika o holandsko-indonežanskom suživotu često idealizovana. Velika vrednost ove knjige nalazi se u tome što je konačno došlo do preplitanja oprečnih vizura, jer autorka je mešovitog porekla i bolno je svesna nelagodnosti pojedinca, kako u tuđoj tako i u sopstvenoj kulturi. Utoliko je ova pripovest potresnija. Glavna junakinja, međutim, nije samo bespomoćna žrtva, jer se bori u granicama svojih mogućnosti. Autorka je na sjajan način odala počast neverovatnoj snazi autohtonih žena koje su se nosile s ogromnim predrasudama u obema kulturama.