Аутор: Грејам Спик
Страна: 515
► Остали детаљи

Књига енглеског византолога и публицисте Грејема Спика,у преводу Владете Јанковића Светогорска заједница народа (на енглеском објављено као A history of the Athonite Commonwealth), осликава невероватну улогу Светогораца у ширењу православног монаштва источном Европом, а у новије време и шире, на Запад. Она нас упућује у животе изузетних и светих људи, који су најпре и сами били привучени гласом о Светој Гори и које је водила неугасла жеђ да упију дух њене мудрости и проживе њену молитву. Потом су се, преображени у дубини свога бића, враћали у спољашњи свет, где су надахнуто сејали плодове својих подвига и учења.У изванредној демонстрацији онога што данас називамо „меком моћи“ на делу, ови људи су пренели духовну културу, као и слику о Светој Гори Атонској, у све крајеве Балканског полуострва, у Украјину, на крајњи север Русије, преко Сибира и Беринговог мореуза до Северне Америке, и у скорије време на Запад. Њихово сведочење вере у Христа је динамично и искрено. То је и највећи дар Атоса свету жедном духовне хране и руковођењa.Грејам Спик је рођен у Лондону. Ту је започео школовање, у школи Светог Павла. Основне студије класичне антике похађао је у Кембриџу, на Колеџу Свете Тројице (Trinity College). У то време, на отвореном конкурсу, освојио је награду за поезију написану на античком грчком језику. На колеџу Црква Христова (Christ Church College) у Оксфорду одбранио је докторат са тезом о византијском преношењу старогрчке књижевности. Радни век провео је у издаваштву, али је задржао активно интересовање за јелинске студије. За издавача Пингвин књиге приредио је Речник античке историје (1995), а за реномирану кућу Ратлиџ двотомну Енциклопедију Грчке и јелинске традиције (2000). Као љубитељ старина изабран је за члана Краљевског друштва антиквара.Свету Гору је први пут посетио 1988. године и од тада је њен стални поклоник. Године 1990. учествовао је у оснивању Друштва пријатеља Свете Горе. Године 1999. примљен је у православну цркву у светогорском манастиру Ватопед. Лична приврженост Светој Гори дала је печат и његовом академском и списатељском делу. Тако је, између осталих издања са светогорском тематиком, заједно са митрополитом Калистом Вером приредио књиге Света Гора: Микрокосмос хришћанског Истока (2012) и Духовно руковођење на Светој Гори (2015). Његова књига, Света Гора: Обнова у Рају, добила је награду Критикос као најбоља књига написана и објављена 2002. године на енглеском језику, на тему Грчке. Књига је објављена и на српском језику, у издању Задужбине Светог манастира Хиландара и Друштва пријатеља Свете Горе Атонске из Београда.