Autor: Biljana Dojčinović
Strana: 140
► Ostali detalji

Dr Biljana Dojčinović (1963), vanredni profesor na Odseku za Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu; Jedna od osnivač Centra za ženske studije u Beogradu, kao i Indok centra Asocijacije za žensku inicijativu.

U svojoj studiji posvećenoj Virdžiniji Vulf, Biljana Dojčinović problematizuje i analitički spaja dva složena i nikad do kraja iscrpiva skupa problema sa kojima se na prelazu vekova i milenijuma, a s pogledom u neposrednu prošlost, sadašnjost, a donekle i budućnost, suočavaju istraživači književne umetnosti: sakreativnost čitaoca, koja se od njega očekuje u čitanju književnih dela, ako ona, to jest njihovi autori žele da steknu pravo na autentično važenje spisateljske aktivnosti i njenih
proizvoda; i drugo, s tim povezano pitanje, koji metodološki pristupi ili „teorije“ omogućavaju da se ide u korak s takvim zahtevom ili očekivanjem, kako bi se pisac i čitalac u delu nekako sreli, neka bude i u tami.

Razlikovanje spoljašnjeg i unutrašnjeg pristupa ukazuje se kao nedovoljno, u svakom slučaju kao nedovoljno iznijansirano, ali i kada se istaknu prednosti studija kulture, koja se može videti i kao „teorija svega pod kapom nebeskom“ što sa književnošću može imati neke veze, a izbegne se i priprosta redukcija na ideološki diktirano istraživanje, postaje jasno da delo nije naprosto „sirov pripovedni materijal“, niti je svodivo na okolnosti svog nastanka bilo koje vrste, tako da mu se mora, kao što je i učinjeno u ovoj knjizi, pristupiti kao specifično strukturiranoj (konfigurisanoj, smisaono uobličenoj) jezičkoj tvorevini, koja je u tom smislu autonomna da se ono što daje, značenjski, doživljajno, dakle kao umetnost, ne može zameniti ničim drugim ili drugačije sazdanim.