Autor: Весна Марковић Милићевић
Strana: 82
► Ostali detalji

Mlada, vođena srcem, junakinja ove priče zalubljuje se u ,,Švabu“ kako su u vreme Drugog svetskog rata nazivali Nemce. lako ideološki i politički ,,na drugoj strani“, i on je iskreno voleo ovu Srpkinju, pravoslavku i s njom planirao budućnost.

Sudbina ih nažalost razdvaja i Milica trudna ostaje u Srbiji, a on se vraća u Nemačku. Patrijarhalno društvo nalaže Milici čija majka na porođaju s njom umire, da sluša stariju čeljad iz svoje porodice. Ona je, kako je sama celog života govorila, „očevu sisu sisala“. Ostanak u Srbiji ujedno biva i glavna prekretnica njenog kasnijeg napaćenog života, lutanja, tumaranja i traženja sreće. Kada se kasnije skrasila pored muškarca koga je volela, od njega nije dobijala Ijubav koju je zaslužila. Slično se dogodilo i kasnije kada je pokušala da svije gnezdo s čovekom koji je imao svoju decu, računajući da će njih dvoje udruženi lakše podići decu.

Nerazumevanje u porodici dovodi Milicu do potpunog psihičkog i fizičkog kraha. Koliko snage ima u čoveku da iznova započinje svoj život i može li išta naučiti iz svojih prethodnih grešaka ili su one tu samo kao nauk budućim generacijama? Kada se treba izviniti bližnjima za loše odluke od kojih zavisi život drugih Ijudi? Koliko nas boli sudbina najbližih ukoliko smo i mi upleli prste u njihovu subinu? Da li nam je život predodređen rođenjem ili i mi sami odlučujemo kuda ćemo i s kim? Na ova pitanja autorka ne daje odgovore, već ostavlja čitaocima da se sami zapitaju o tome kada pročitaju ove redove.