Knjige▸Beletristika▸Poezija
Стварно нестварно
Мирослав Мики Ђорђевић рођен је у Нишу 26. јануара 1953. године. Радио је као социјални радник у ЈП „Железнице Србије“.
Ту је добио интересантне идеје за своје приче и понеку песму. Има разноврсне хобије. Пише и слика од основне школе. Својим радовима жели да врати осмех и радост људима који, притиснути свакодневицом најмање имају времена за себе и своје најдраже.
Песме и кратке приче је, седамдесетих година прошлог века, објављивао у „Листу младих 68”. Од загребачког „Фељтона” добио је прву награду за кратку причу. Прву збирку песама „Под шеширом у глави црв” објавио је 2016. год. У издању Друштва за афирмацију културе „Пресинг“. Појављује се у књизи неколико аутора чланова ЛУНЕ „Кад перо за- шкрипи”. Прича „Двострука свест” одабрана је за збирку прича Ротари клуба Медиана из Ниша „Заврти точак III”. Приредио је монографију „Педесет чудесних година ЛУНЕ“, поводом обележавања педесет година постојања Удружења Ликовни уметници Ниша, 2019. године. Другу књигу поезије „Прошлост, љубав и снови“ објавио је 2021. године у издању ДУ „Светионик“ из Ниша. Трећа збирка песама „Не дам те месецу“ штампана је у издању „Талије“ из Ниша.
Члан је удружења Ликовни уметници Ниша„ЛУНА” од 2014. године. Најчешће ради уље на платну, а омиљена му је комбинована техника. Од тада је учествовао на свим изложбама „ЛУНЕ” у Галерији НКЦ-а, и изложбама у Вла- сотинцу, Вучју, Прокупљу, Белој Паланци, Гаџином Хану, Алексинцу. Са три слике представио се на изложби „ЛУНЕ” у Етнографском музеју у Пловдиву. Од 2017 до 2021 године био је Председник Удружења „ЛУНА”.
Изложбу фотографија о манастиру Хиландар приредио је са Мирославом Величковићем 2018. године.
Члан је удружења „Кајмакчалан” из Београда, које више од десет година проналази и уређује Српска војна гробља из Великог рата, на подручју Солунског фронта. Са још пет колега био је у групи која је под покровитељством Министарства за рад, борачка и социјална питања, прикупило податке и урадило дигиталну презентацију о гробљима и споменицима из Првог светског рата. Презентацију сајта српскиратнимеморијали.срб представили су згради Универзитета у Нишу (Бановина), у Дому војске у Београду и Новом Саду. Члан је „Друштва за неговање слободарских традиција Србије“ из Ниша.
Живи и ради у Нишу. За подршку у раду и осталим активностима захвалан је породици и пријатељима.
Рецензија на пету књигу песама, сликара и песника Мирослава Ђорђевића који јерастао у свом стваралаштву
СТВАРНО НЕСТВАРНО
Ово је трећа књига за коју сам имао задовољство и радост да пишем рецензију. Основни утисак је да је он растао у свом стваралаштву. Наслов СТВАРНО НЕСТВАРНО пристаје и одговара стиховима који се налазе пред вама. За слике нисам писао али наводим: други су писали, Ђорђевић јесте и сликар и песник, уметник.
Ово неколико речи наводе на један од значајних феномена стваралаштва – аутентичност, односно неаутентичност у књижевности. Невелику студију оставила је добро позната српска књижевница Исидора Секулић и у језику и у књижевности. Примери су бројни – дела.
Из знамените студије „Проблем критике и критичарских талената“ наводимо кратак одломак, узето на примерима „три велика аутентична критичара, са ванредним књижевним каријерама.“
Сент Бев (1804-1869. Француска)
Џон Свифт (1667-1745. Енглеска)
Бернар Шо (1856-1950. Енглеска)
„Треба поћи од прве и најважније евидентности. Има аутентичних и неаутентичних критика. Ако се састану две аутентичности, дело и критика о делу, могу једно другом, и писцима, чинити извесне услуге. Ако се не састану – аутентично дело остане без аутентичне критике – дело ће својом живом вредношћу живети кроз читаоце. Није један, већ безброј примера да је прва аутентична критика на аутентично дело дошла са закашњењем од сто и више година.
А ако аутентично дело добије неаутентичну критику,онда се уопште ништа није десило. Данте је у време конграреформације доспео у руке неаутентичних фарисеја – критичара који су желели показати стерилност Дантеова дела. Ништа се није десило. А ако аутентичан критичар падне на, неаутентично дело, критика ће остати самосталан рад. Моћи ће се читати без марења и за наслов дела и име аутора.“
Пред нама су двојица уметника,
Сликар Мирослав Ђорђевић
Песник Мирослав Ђорђевић.
Јесу ли аутентични сликар М. Ђорђевић и песник М. Ђорђевић?
У наслову списа стоји „Растао…, што ће рећи „Расте… континуитет, динамика… нема статике!
То су кључне речи за добру за успешно изнедрену, бројем плодну збирку од 188 песама.
Уметници оваплоћују своја дела, бдију над њима.
Песник Ђорђевић са новом збирком песама „Стварно Нестварно“ глобално узев, јесте искоракнуо напред.
Будући да је песник Ђорђевић у пензији, хоћу рећи са богатим и различитим искуствима, односно лексиком, налазио је адекватна језичка и стилска средства за своју лирику.
Међу првим песмама у тако обимној збирци налази се песма патриотске садржине, да кажемо, сходно времену – средина прве половине двадесет и двадесет и првог века (2024.) с примереним насловом „Потомци и преци.“ За оне који знају за његове активности у удружењима „Кајмакчалан“ из Београда и раду на сајту српскиратнимеморијали.рс неће бити ништа чудно.
„ …
Раскрилим прошлост над њимазавежљај са житом,хлебом и виномна гроб столетни положим, …“
Вредан човек, вредан и у песништву. Написао је на стотине љубавних песама.
„Хоћу да сам ветар,што разгони маглу!“
Воли песме и лако их пише. Изоштрио је стил. Више му верујете сада.
Удружио је лични ум и урођену страст па штедро користи то своје благо!
Има се утисак да неће и не може стати. Песме су читљиве и углавном ведре, изазовне, драге, читате… од једне до друге, не остављају вас!
„365 дана пролећа“
Несташна љубави,песмо живота,моја те душа и срце пазе,да се волимо,нећемо престати,чуваћемо наше стазе!
Волим када си раздрагана
Сваког пролећног дана,
Твоје стихове тада певам
Опијен мирисом времена,
Веселу и заљубљену
Дању и ноћу те сневам!
Кратак осврт на мотивику и тематику – мотиви и теме
У дугој песми право богатство тема и мотива. Нема понављања.
Место субординација: поље, небо, небеска тела, ентеријер, екстеријер,
Чланови породице, мајка и др. Допринос секса животу у браку.
Сагоревање у љубави, плафон страсти, зреле године – зрела љубав!
Сличности са турским мангафама. Неке би можда биле за компоновање и певање компоноване за певање.
Поетска проза, песме слободног стиха. Поздрављам жељени, очекивани корак напред. Неколико песама (десетак) са строфама не слободног стиха, (4 до 6 строфа) римом, римовањем, стиховима, знатно прошараних вокалима, музиком, музикалношћу.
„ … О, класје моје, испод голих брдамој црни хљебе крвљу поштропани,ко ми те штеди, ко ли ми те браниод гладних тица, моја муко тврда!“
Шантић
„ Било је то у некој земљи сељакана брдовитом Балкануумрла је мученичком смрћу чета ђакау једном дану!
Десанка
Нема тога у хладном херметичком ређању рефлексивних формула другоразредних и трећеразредних…
Песник Ђорђевић усваја римовање.
„ … Од плавог осмеха срце те вајау немој ноћи тихо ридачежња нас та најдубље спајабрани да се ишта, ишта кида !“
песма „Истина се зна“
Ово римовање на неки начин вам оплођује музу – долази до јединства форме и садржине – до лирске песме!
Аналитички, то је подручје верификације односно и метрике. Баве се неки (не сви) професори и теоретичари литературе и сродних уметности, дакако и стручњаци за језик, дакако и песници.
Верш – стил, версификација је наука о стиху.
Метрика – наука о ритму у поезији, о размерама (структури стиха уопште).
Стопа – најкраћа јединица трајања слога.
Јамб – метричка двосложна стопа са кратким и дугим слогом.
Трохеј – двосложна метричка стопа с наглашеним првим дугим слогом и ненаглашеним кратким другим.
Песник у двема песмама доноси иновацију форме: У песмама „За мене“ и „Знам зашто“… то можемо назвати песничка ткања.
Песма „За мене“ јесте од дванаест строфа издужене форме, као фруле. Дужина стихова, махом је од две речи а строфе су од по три стиха. Свака строфа почиње синтагмом „Твоја реч“. Садржина је исказана, испевана у стилским формулама поређења и метафоре.
„Твоја реч“
Твоја реч
Мека је
Као залазак сунца.
Твоја реч
Искрена је
Као дечји осмех.
Песма од четири стиха
„Знам зашто“
Знам зашто поново волим,
Зато што престао никада нисам.
Нисам те се наволео
Од када сам те заволео!
То је основа у ткању „на разбоју“.
Песник у та четири стиха песме уткива потку. Песма потом гласи:
Знам
Знам зашто
Знам зашто поново волим
Зато
Зато што
Зато што никад престао нисам
Сложено са осталим двема строфама.
Пред крај књиге појављују се 23 песме под ознаком „Када сам ја неко други“ где је песник покушао да уђе у женски мозак, и да тако изатка нове стихове.
Од тог мноштва песама у књизи неке би се (има их и с римом) могле одабрати за компоновање, односно за певање.
Збирку песама са насловом „СТВАРНО НЕСТВАРНО“ препоручујем за штампање јер је очигледно да је песник растао у свом стваралаштву.
Читање и доживљавање ових песама је на мене утицало подмлађујуће. Богови смилујте се! Да умем баш бих се напио као што сам се опијао стиховима!
Зајечар 2024. др Борислав Првуловић
ред. професор у пензији
Ту је добио интересантне идеје за своје приче и понеку песму. Има разноврсне хобије. Пише и слика од основне школе. Својим радовима жели да врати осмех и радост људима који, притиснути свакодневицом најмање имају времена за себе и своје најдраже.
Песме и кратке приче је, седамдесетих година прошлог века, објављивао у „Листу младих 68”. Од загребачког „Фељтона” добио је прву награду за кратку причу. Прву збирку песама „Под шеширом у глави црв” објавио је 2016. год. У издању Друштва за афирмацију културе „Пресинг“. Појављује се у књизи неколико аутора чланова ЛУНЕ „Кад перо за- шкрипи”. Прича „Двострука свест” одабрана је за збирку прича Ротари клуба Медиана из Ниша „Заврти точак III”. Приредио је монографију „Педесет чудесних година ЛУНЕ“, поводом обележавања педесет година постојања Удружења Ликовни уметници Ниша, 2019. године. Другу књигу поезије „Прошлост, љубав и снови“ објавио је 2021. године у издању ДУ „Светионик“ из Ниша. Трећа збирка песама „Не дам те месецу“ штампана је у издању „Талије“ из Ниша.
Члан је удружења Ликовни уметници Ниша„ЛУНА” од 2014. године. Најчешће ради уље на платну, а омиљена му је комбинована техника. Од тада је учествовао на свим изложбама „ЛУНЕ” у Галерији НКЦ-а, и изложбама у Вла- сотинцу, Вучју, Прокупљу, Белој Паланци, Гаџином Хану, Алексинцу. Са три слике представио се на изложби „ЛУНЕ” у Етнографском музеју у Пловдиву. Од 2017 до 2021 године био је Председник Удружења „ЛУНА”.
Изложбу фотографија о манастиру Хиландар приредио је са Мирославом Величковићем 2018. године.
Члан је удружења „Кајмакчалан” из Београда, које више од десет година проналази и уређује Српска војна гробља из Великог рата, на подручју Солунског фронта. Са још пет колега био је у групи која је под покровитељством Министарства за рад, борачка и социјална питања, прикупило податке и урадило дигиталну презентацију о гробљима и споменицима из Првог светског рата. Презентацију сајта српскиратнимеморијали.срб представили су згради Универзитета у Нишу (Бановина), у Дому војске у Београду и Новом Саду. Члан је „Друштва за неговање слободарских традиција Србије“ из Ниша.
Живи и ради у Нишу. За подршку у раду и осталим активностима захвалан је породици и пријатељима.
Рецензија на пету књигу песама, сликара и песника Мирослава Ђорђевића који јерастао у свом стваралаштву
СТВАРНО НЕСТВАРНО
Ово је трећа књига за коју сам имао задовољство и радост да пишем рецензију. Основни утисак је да је он растао у свом стваралаштву. Наслов СТВАРНО НЕСТВАРНО пристаје и одговара стиховима који се налазе пред вама. За слике нисам писао али наводим: други су писали, Ђорђевић јесте и сликар и песник, уметник.
Ово неколико речи наводе на један од значајних феномена стваралаштва – аутентичност, односно неаутентичност у књижевности. Невелику студију оставила је добро позната српска књижевница Исидора Секулић и у језику и у књижевности. Примери су бројни – дела.
Из знамените студије „Проблем критике и критичарских талената“ наводимо кратак одломак, узето на примерима „три велика аутентична критичара, са ванредним књижевним каријерама.“
Сент Бев (1804-1869. Француска)
Џон Свифт (1667-1745. Енглеска)
Бернар Шо (1856-1950. Енглеска)
„Треба поћи од прве и најважније евидентности. Има аутентичних и неаутентичних критика. Ако се састану две аутентичности, дело и критика о делу, могу једно другом, и писцима, чинити извесне услуге. Ако се не састану – аутентично дело остане без аутентичне критике – дело ће својом живом вредношћу живети кроз читаоце. Није један, већ безброј примера да је прва аутентична критика на аутентично дело дошла са закашњењем од сто и више година.
А ако аутентично дело добије неаутентичну критику,онда се уопште ништа није десило. Данте је у време конграреформације доспео у руке неаутентичних фарисеја – критичара који су желели показати стерилност Дантеова дела. Ништа се није десило. А ако аутентичан критичар падне на, неаутентично дело, критика ће остати самосталан рад. Моћи ће се читати без марења и за наслов дела и име аутора.“
Пред нама су двојица уметника,
Сликар Мирослав Ђорђевић
Песник Мирослав Ђорђевић.
Јесу ли аутентични сликар М. Ђорђевић и песник М. Ђорђевић?
У наслову списа стоји „Растао…, што ће рећи „Расте… континуитет, динамика… нема статике!
То су кључне речи за добру за успешно изнедрену, бројем плодну збирку од 188 песама.
Уметници оваплоћују своја дела, бдију над њима.
Песник Ђорђевић са новом збирком песама „Стварно Нестварно“ глобално узев, јесте искоракнуо напред.
Будући да је песник Ђорђевић у пензији, хоћу рећи са богатим и различитим искуствима, односно лексиком, налазио је адекватна језичка и стилска средства за своју лирику.
Међу првим песмама у тако обимној збирци налази се песма патриотске садржине, да кажемо, сходно времену – средина прве половине двадесет и двадесет и првог века (2024.) с примереним насловом „Потомци и преци.“ За оне који знају за његове активности у удружењима „Кајмакчалан“ из Београда и раду на сајту српскиратнимеморијали.рс неће бити ништа чудно.
„ …
Раскрилим прошлост над њимазавежљај са житом,хлебом и виномна гроб столетни положим, …“
Вредан човек, вредан и у песништву. Написао је на стотине љубавних песама.
„Хоћу да сам ветар,што разгони маглу!“
Воли песме и лако их пише. Изоштрио је стил. Више му верујете сада.
Удружио је лични ум и урођену страст па штедро користи то своје благо!
Има се утисак да неће и не може стати. Песме су читљиве и углавном ведре, изазовне, драге, читате… од једне до друге, не остављају вас!
„365 дана пролећа“
Несташна љубави,песмо живота,моја те душа и срце пазе,да се волимо,нећемо престати,чуваћемо наше стазе!
Волим када си раздрагана
Сваког пролећног дана,
Твоје стихове тада певам
Опијен мирисом времена,
Веселу и заљубљену
Дању и ноћу те сневам!
Кратак осврт на мотивику и тематику – мотиви и теме
У дугој песми право богатство тема и мотива. Нема понављања.
Место субординација: поље, небо, небеска тела, ентеријер, екстеријер,
Чланови породице, мајка и др. Допринос секса животу у браку.
Сагоревање у љубави, плафон страсти, зреле године – зрела љубав!
Сличности са турским мангафама. Неке би можда биле за компоновање и певање компоноване за певање.
Поетска проза, песме слободног стиха. Поздрављам жељени, очекивани корак напред. Неколико песама (десетак) са строфама не слободног стиха, (4 до 6 строфа) римом, римовањем, стиховима, знатно прошараних вокалима, музиком, музикалношћу.
„ … О, класје моје, испод голих брдамој црни хљебе крвљу поштропани,ко ми те штеди, ко ли ми те браниод гладних тица, моја муко тврда!“
Шантић
„ Било је то у некој земљи сељакана брдовитом Балкануумрла је мученичком смрћу чета ђакау једном дану!
Десанка
Нема тога у хладном херметичком ређању рефлексивних формула другоразредних и трећеразредних…
Песник Ђорђевић усваја римовање.
„ … Од плавог осмеха срце те вајау немој ноћи тихо ридачежња нас та најдубље спајабрани да се ишта, ишта кида !“
песма „Истина се зна“
Ово римовање на неки начин вам оплођује музу – долази до јединства форме и садржине – до лирске песме!
Аналитички, то је подручје верификације односно и метрике. Баве се неки (не сви) професори и теоретичари литературе и сродних уметности, дакако и стручњаци за језик, дакако и песници.
Верш – стил, версификација је наука о стиху.
Метрика – наука о ритму у поезији, о размерама (структури стиха уопште).
Стопа – најкраћа јединица трајања слога.
Јамб – метричка двосложна стопа са кратким и дугим слогом.
Трохеј – двосложна метричка стопа с наглашеним првим дугим слогом и ненаглашеним кратким другим.
Песник у двема песмама доноси иновацију форме: У песмама „За мене“ и „Знам зашто“… то можемо назвати песничка ткања.
Песма „За мене“ јесте од дванаест строфа издужене форме, као фруле. Дужина стихова, махом је од две речи а строфе су од по три стиха. Свака строфа почиње синтагмом „Твоја реч“. Садржина је исказана, испевана у стилским формулама поређења и метафоре.
„Твоја реч“
Твоја реч
Мека је
Као залазак сунца.
Твоја реч
Искрена је
Као дечји осмех.
Песма од четири стиха
„Знам зашто“
Знам зашто поново волим,
Зато што престао никада нисам.
Нисам те се наволео
Од када сам те заволео!
То је основа у ткању „на разбоју“.
Песник у та четири стиха песме уткива потку. Песма потом гласи:
Знам
Знам зашто
Знам зашто поново волим
Зато
Зато што
Зато што никад престао нисам
Сложено са осталим двема строфама.
Пред крај књиге појављују се 23 песме под ознаком „Када сам ја неко други“ где је песник покушао да уђе у женски мозак, и да тако изатка нове стихове.
Од тог мноштва песама у књизи неке би се (има их и с римом) могле одабрати за компоновање, односно за певање.
Збирку песама са насловом „СТВАРНО НЕСТВАРНО“ препоручујем за штампање јер је очигледно да је песник растао у свом стваралаштву.
Читање и доживљавање ових песама је на мене утицало подмлађујуће. Богови смилујте се! Да умем баш бих се напио као што сам се опијао стиховима!
Зајечар 2024. др Борислав Првуловић
ред. професор у пензији
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Стварно нестварно
Izdavač: Talija izdavaštvo
Povez: Меки (брош)
Pismo: Ћирилица
Format: A5
Godina izdanja: 2025
ISBN: 9788661401787
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (