Аутор: Петар Петровић Његош
Страна: 42
► Остали детаљи

Петар II Петровић Његош рођен је 13. новембра 1813. године у Његушима, а умро 31. октобра 1851. на Цетињу. Световно име било му је Раде Петровић, а у народу је остао познат као Владика Раде. После смрти Петра I Петровића Његоша (Светог Петра Цетињског), који га је одредио за свог наследника, постаје световни владар Црне Горе, а 6. августа 1833. године рукоположен је у Санкт Петeрбургу за владику, односно митрополита црногорског, те преузима и духовно вођство у овој малој оази слободе на Балкану.

Мада је био заузет државним пословима и изразито кратког животног века, Његош се без сумње сврстао у ред највећих црногорских и српских песника и мислилаца. У заоставштину аутора Горског вјенца ‒ општепризнатог ремек-дела српске књижњвности, преведеног на већину европских језика ‒ спадају још два значајна епска дела: Луча микрокозма, филозофско-религијски спев надахнут кабалистичким учењем, и историјско-драмска поема Лажни цар Шћепан Мали, као и низ епских и лирских песама.