Autor: Svetozar Radojčić
Strana: 420
► Ostali detalji

По оцени стручњака најбољу књигу о старом српском сликарству написао је Светозар Радојчић (1909–1978), академик и професор историје уметности на Филозофском факултету у Београду. Књигу је писао дуго и она је резултат његовог великог искуства, врло обимних теренских истраживања, одличног познавања средњовековне европске и византијске уметности и његовог беспрекорног археолошког, филолошког и историјскоуметничког образовања. Намера му је била да сачини исцрпни преглед сликарског стварања Срба – фресака, иконописа и минијатуре – од њиховог укључивања у културну заједницу европских народа у XИ веку, до губитка државне самосталности средином XВ столећа. По тако широко спроведеном захвату књига Старо српско сликарство била је и остала јединствена у нашој средини од њеног првог објављивања 1966. године па до данас. Јединствена је и по методологији и начелима која је аутор у њој доследно спровео. Професор Радојчић је, наиме, пошао од тога да је српско сликарство израсло из византијске уметности која је била природни наставак великог хеленистичког наслеђа и да је то наслеђе оплеменило и сликарство Срба у средњем веку. Неговано између два света, западног и византијског, оно је примало благотворне утицаје и једног и другог, и израсло у велику уметност, лако препознатљиву у својој посебности и величини. А колико је она била неодвојиво срасла са бићем народа у којем је настала показују и њене чврсте везе с историјом, културом и књижевношћу Срба у средњем веку. Избегавајући замке једностраног дескриптивног или иконографског метода, аутор је успео да свеобухватним приступом проникне у саму суштину старог српског сликарства и као целине и сваког споменика понаособ. У књизи је то саопштено без наметљиве учености, иако она богато зрачи из сваке реченице, а уз то лепим језиком и однегованим стилом. Такве вредности књиге блиске су и данашњем читаоцу – он се на једноставан начин може обавестити о старом српском сликарству и лако ће разумети његову величину и лепоту. Мада се од првог издања књиге понешто променило у хронологији и тумачењу уметничких споменика, та нова сазнања не мењају ни у чему битније основне Радојчићеве ставове и његово излагање, због чега нисмо сматрали да је потребно његов текст допуњавати накнадним објашњењима и новом библиографијом. Једино је на крају додат резиме и потписи слика на енглеском језику, како би књига постала доступна и иностраном читаоцу. Илустративни материјал је такође нов и у боји, али је задржан исти избор слика који је и аутор одабрао за прво издање књиге. У тексту су учињене само ситне исправке ради усклађивања са данашњим правописним нормама.


САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ, 5
УВОД, 7
ПОЧЕЦИ СЛИКАРСТВА КОД СРБА, 13
МОНУМЕНТАЛНИ СТИЛ (1170-1300), 23
НАРАТИВНИ СТИЛ (1300-1370), 89
ДЕКОРАТИВНИ СТИЛ (1370-1459), 195
НАПОМЕНЕ, 237
СЛИКЕ, 257
ИНДЕКСИ, 371
Index auctorum, 373
Index iconographicus, 375
СПИСАК ЛИКОВНИХ ПРИЛОГА, 381
Слике, 383
Цртежи, 389

SUMMARY, 391
Svetozar RadojCic, Old Serbian Painting, 393
LIST ОР ILLUSТRАТIONS, 407
Figures, 409
Drawings, 415

О АУТОРУ, 417