Stanje u zatvorima
UREDNIKOV PREDGOVOR
HUMANITARAC je reč novijeg datuma koja izražava modernu ideju i nije moguće naći je u Džonsonovom rečniku (1). Život privilegovanih klasa u njegovo doba je bio sasvim komforan, daleko udobniji nego što je to bio ikada pre ili nakon tog doba. Moć je pripadala privilegovanima i sve što su radili, činili su verujući da je tako najbolje. S jedne strane nesreće nižih klasa nisu ih doticale, a sa druge, zahvaljujući lošoj komunikaciji, nisu bili ni svesni da negde postoje manje blagosloveni ljudi.
Istina je da su poneki, poput Goldsmita ili Kaupera, komponovali muzička dela siromašnima u čast. Ali na taj način nisu probudili sažaljenje svoje publike; za takvo nešto bio je potreban čovek snažnog glasa i karaktera koji je mogao u potpunosti ogoliti nepodnošljivo zlostavljanje nesretnika.
Zlostavljanje o kome govorimo sprovodilo se u gotovo 200 zatvora širom zemlje. Na tim mestima zajedno su u istom jadu, hladnoći, gladi preživljavali i umirali nevini i krivci, muškarci i devojčice, žene i dečaci. Njihovi tamičari, zahvaljujući korupciji i nebrizi društva, su iz svega izvlačili lični profit, umnožavali ga oslobađajući krivce i oduzimajući nevinima život i slobodu. Tek objedinjeni prljavština, tlačenje, bolest i očaj su mogli na svetlo dana izneti moralnu korumpiranost i ugnjetavanje. Godine 1773. pojavio se Džon Hauard, šerif Bedforda, kod koga su susreti sa zatvorima upalili iskru sažaljenja i besa koja je bila dovoljna da rasplamsa vatru Humanitarnog ideala.
Samo bliski Hauardovi prijatelji nisu bili iznenađeni njegovim radom. Široj okolini 47-mo godišnjak, u to doba već smatran starijim čovekom, bolešljiv i pomalo opsednut svojim zdravljem, nije izgledao kao neko ko bi bio u stanju da se pozabavi tako ozbiljnim zadatkom. Ženio se dva puta, prvi put u dvadeset i petoj sa 52-godišnjom gazdaricom stana u kome je živeo; umrla je posle tri godine bračnog života. Nije imao visoko obrazovanje, tek šegrt u piljari, ali je taj posao u potpunosti napustio kada je nasledio imanje svog oca, uspešnog stolara. Nakon nekoliko putovanja u inostranstvo, uglavnom u potrazi za izlečenjem, oženio se po drugi put (ženom svojih godina i statusa koju je nežno i odano voleo sve do njene smrti 1765. godine) i nastanio na imanju u Bedfordšajeru. Izgledalo je da je pronašao svoj pravi poziv, to jest; povučeni seoski gospodin, iskreno zainteresovan za dobrobit svojih najamnih seljaka, i gotovo nikako za poslove Države, o čemu svedoče i samo tri rada, i to o njegovim zapažanjima vezanim za vremenske prilike, objavljenim u glasilu Kraljevskog društva Filozofske transakcije. Istini za volju Hauard se nije isticao među seoskom gospodom, osim možda po trezvenosti i posvećenosti. Ali, kad prilike konačno omoguće, te kvalitete koje je zaštićen i lagan život brižno čuvao, pojaviće se na svetlu dana.
Hrabrost, na primer. Hrabrost zaista nije osobina koja je bila od izuzetnog značaja za seosku gospodu tog vremena, ali, ipak, samo najhrabriji su se usudili da uđu u tamnice osmanaestog veka u kojima je harala smrtonosna zatvorska groznica (2)...
1 Jedan od najpoznatijih rečnika u istoriji čiji tvorac je Semjuel Džonson. Pod nazivom Rečnik engleskog jezika prvi put je objavljen 1755. i sadržao je objašnjenje za 40.000 reči (primedba priređivača srpskog izdanja - prim. prir.).
2 Trbušni tifus (primedba prevodioca - prim. prev.).
SADRŽAJ
Urednikov predgovor, 7
Reč urednika, 12
Uvod, 13
Deo I: Opšti pogled na patnje u zatvoru, 15
Deo II: Loši običaji u zatvoru, 22
Deo III: Predlozi za unapeđenje strukture i vođenja zatvora, 27
Deo IV: Zatvori u inostranstvu, 43
Deo V: Ratni zarobljenici u Engleskoj, 102
Deo VI: Škotski i irski zatvori, 105
Deo VII: Poseban osvrt na engleske zatvore, 112
Dodaci, 143
Karantin u Veneciji, 143
Nekoliko reči o ovlašćenim školama (u Irskoj), 144
Galije na Temzi, 146
Galije u Plimutu, 147
Galija u Gosportu, 147
Galije u blizini Portsmauta, 147
Beleške o zatvorskoj groznici, 149
Beleške o kazneno-popravnim domovima, 150
Opšta pravila rukovođenja kazneno-popravnim i popravnim domovima, 152
Zaključak stanja u zatvorima, 154
Zaključak o lazaretima, 155
Predlog zakona, 156
Tabele, 159
Zabeleške, 162
Džon Hauard: Život posvećen humanitarnoj misiji (Pogovor), 166
Napomene o memim jedinicama, 174
HUMANITARAC je reč novijeg datuma koja izražava modernu ideju i nije moguće naći je u Džonsonovom rečniku (1). Život privilegovanih klasa u njegovo doba je bio sasvim komforan, daleko udobniji nego što je to bio ikada pre ili nakon tog doba. Moć je pripadala privilegovanima i sve što su radili, činili su verujući da je tako najbolje. S jedne strane nesreće nižih klasa nisu ih doticale, a sa druge, zahvaljujući lošoj komunikaciji, nisu bili ni svesni da negde postoje manje blagosloveni ljudi.
Istina je da su poneki, poput Goldsmita ili Kaupera, komponovali muzička dela siromašnima u čast. Ali na taj način nisu probudili sažaljenje svoje publike; za takvo nešto bio je potreban čovek snažnog glasa i karaktera koji je mogao u potpunosti ogoliti nepodnošljivo zlostavljanje nesretnika.
Zlostavljanje o kome govorimo sprovodilo se u gotovo 200 zatvora širom zemlje. Na tim mestima zajedno su u istom jadu, hladnoći, gladi preživljavali i umirali nevini i krivci, muškarci i devojčice, žene i dečaci. Njihovi tamičari, zahvaljujući korupciji i nebrizi društva, su iz svega izvlačili lični profit, umnožavali ga oslobađajući krivce i oduzimajući nevinima život i slobodu. Tek objedinjeni prljavština, tlačenje, bolest i očaj su mogli na svetlo dana izneti moralnu korumpiranost i ugnjetavanje. Godine 1773. pojavio se Džon Hauard, šerif Bedforda, kod koga su susreti sa zatvorima upalili iskru sažaljenja i besa koja je bila dovoljna da rasplamsa vatru Humanitarnog ideala.
Samo bliski Hauardovi prijatelji nisu bili iznenađeni njegovim radom. Široj okolini 47-mo godišnjak, u to doba već smatran starijim čovekom, bolešljiv i pomalo opsednut svojim zdravljem, nije izgledao kao neko ko bi bio u stanju da se pozabavi tako ozbiljnim zadatkom. Ženio se dva puta, prvi put u dvadeset i petoj sa 52-godišnjom gazdaricom stana u kome je živeo; umrla je posle tri godine bračnog života. Nije imao visoko obrazovanje, tek šegrt u piljari, ali je taj posao u potpunosti napustio kada je nasledio imanje svog oca, uspešnog stolara. Nakon nekoliko putovanja u inostranstvo, uglavnom u potrazi za izlečenjem, oženio se po drugi put (ženom svojih godina i statusa koju je nežno i odano voleo sve do njene smrti 1765. godine) i nastanio na imanju u Bedfordšajeru. Izgledalo je da je pronašao svoj pravi poziv, to jest; povučeni seoski gospodin, iskreno zainteresovan za dobrobit svojih najamnih seljaka, i gotovo nikako za poslove Države, o čemu svedoče i samo tri rada, i to o njegovim zapažanjima vezanim za vremenske prilike, objavljenim u glasilu Kraljevskog društva Filozofske transakcije. Istini za volju Hauard se nije isticao među seoskom gospodom, osim možda po trezvenosti i posvećenosti. Ali, kad prilike konačno omoguće, te kvalitete koje je zaštićen i lagan život brižno čuvao, pojaviće se na svetlu dana.
Hrabrost, na primer. Hrabrost zaista nije osobina koja je bila od izuzetnog značaja za seosku gospodu tog vremena, ali, ipak, samo najhrabriji su se usudili da uđu u tamnice osmanaestog veka u kojima je harala smrtonosna zatvorska groznica (2)...
1 Jedan od najpoznatijih rečnika u istoriji čiji tvorac je Semjuel Džonson. Pod nazivom Rečnik engleskog jezika prvi put je objavljen 1755. i sadržao je objašnjenje za 40.000 reči (primedba priređivača srpskog izdanja - prim. prir.).
2 Trbušni tifus (primedba prevodioca - prim. prev.).
SADRŽAJ
Urednikov predgovor, 7
Reč urednika, 12
Uvod, 13
Deo I: Opšti pogled na patnje u zatvoru, 15
Deo II: Loši običaji u zatvoru, 22
Deo III: Predlozi za unapeđenje strukture i vođenja zatvora, 27
Deo IV: Zatvori u inostranstvu, 43
Deo V: Ratni zarobljenici u Engleskoj, 102
Deo VI: Škotski i irski zatvori, 105
Deo VII: Poseban osvrt na engleske zatvore, 112
Dodaci, 143
Karantin u Veneciji, 143
Nekoliko reči o ovlašćenim školama (u Irskoj), 144
Galije na Temzi, 146
Galije u Plimutu, 147
Galija u Gosportu, 147
Galije u blizini Portsmauta, 147
Beleške o zatvorskoj groznici, 149
Beleške o kazneno-popravnim domovima, 150
Opšta pravila rukovođenja kazneno-popravnim i popravnim domovima, 152
Zaključak stanja u zatvorima, 154
Zaključak o lazaretima, 155
Predlog zakona, 156
Tabele, 159
Zabeleške, 162
Džon Hauard: Život posvećen humanitarnoj misiji (Pogovor), 166
Napomene o memim jedinicama, 174
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Stanje u zatvorima
Izdavač: Pravni fakultet
Strana: 174 (cb)
Povez: meki
Pismo: latinica
Format: 17x24 cm
Godina izdanja: 2015
ISBN: 978-86-7630-602-2
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (