Аутор: Илија Ковић
Страна: 166
► Остали детаљи

Кроз представљене радове (укупно 10) приказана су три нивоа језика – фонолошки, лексички и синтаксички. Дата је јасна и једноставна дефиниција фонеме, која се код нас упорно занемарује, а она разграничава глас и слово као најчешће замене за фонему. Расподела фонема у говорном ланцу природног језика даје бројне одлике које карактеришу дотични језик.

Лексички ниво је сложенији. У овде датим радовима (3) изложене су неке могућности изучавања језика са овог становишта: функција и природа речи са шест и више слогова, могућности поређења речника два или више аутора, као и лексичке и стилске анализе појединих дела. Десети рад, Квантитативни приступ српској реченици, свеобухватно посматра реченицу српског језика с обзиром на број и дужину реченице, као и на њену структуру, када се ради о класама речи. Поређења су изведена између језика дневне штампе и језика савремене српске прозе, а у оквиру ове поређења стила појединих писаца. Бројни табеларни прегледи на крају рада могу послужити за даље и продубљеније анализе.

Последњи, једанаести рад, Мушка имена, донекле одступа од претходних радова, мада су и имена саставни део језика. Мушка имена су анализирана у једном строго дефинисаном временском раздобљу па су и резултати неочекивани и веома занимљиви.Сабрани радови, сви заједно и сваки понаособ, представљју велики допринос истраживању српског језика. Свака истраживачка тема поседује јасно дефинисан циљ истраживања, методологију и уређене резултате обраде и квантитативе и квалитаттивне анализе.