Strana: 193
► Ostali detalji

Српски језик, са својим писмом ћирилицом, представља један од најзначајнијих елемената српског националног и културног идентитета; он је у основи српског културног обрасца. У овој књизи говори се о статусу српског језика и ћирилице у данашње време. Аутор посебно говори о запуштености српског језика и ћирилице, на свим нивоима, али нуди и решења како да се постојећи проблеми превазиђу, како да се води озбиљна језичка политика и како да се обави добро језичко планирање. Скреће се пажња и на статус српског језика у образовном систему, од основне школе до универзитетске наставе, али и на проблеме крађе и преименовања српске културне баштине.

Олакшавајућа је околност постојање Одбора за стандардизацију српског језика, као свесрпског језичког тела, са представницима свих релевантних институција Републике Србије, Републике Српске и Црне Горе. Истина, Одбор још увек нема ауторитет какав се очекује. Формирање Савета за српски језик, уз Одбор могло би помоћи у вођењу боље језичке политике и квалитетнијој сарадњи с државним институцијама. Јасно је да је нужно сагласје струке и државе и да је то прави и једини пут ка одговорној језичкој политици и ваљаном језичком планирању.

Рукопис књиге је брижљиво припремљен, с лепим језичким осећањем за меру, али увек с јасном намером да подучи и да отклони дилему. Објашњења су коректна, теме су актуелне и то рукопису даје додатну вредност.

Убеђен сам да ће ову књигу консултовати сви они који желе бити одговорни према матерњем језику и ћирилици, који желе планирати језичку будућност и који желе водити озбиљну и одговорну језичку политику. Знам да таквих има доста, без обзира на њихово образовање и послове које тренутно обављају.

Проф. др Вељко Брборић