Срби у Загребу
Медаковић с правом показује да је Загреб имао изузетно место у историји Срба у Аустријској монархији, односно Срба у Троједној краљевини од краја 18. до средине 20. века.
Укључење Срба у државно-политички и културни живот Загреба од стране Срба било је убрзано у време Илирског покрета и у току Револуције 1848–1849 кад њихови представници улазе у градску управу, Сабор и Банско веће.
Академик Медаковић не пропушта прилику да истакне да је оснивач Прве хрватске штедионице у Загребу, као првог новчаног завода модерног типа у Тројединици био Србин Атанас Поповић, да су истакнуто место у оновременој хрватској публицистици имали Огњеслав Утјешановић–Острожински, Максим Прица, Светозар Кашевић и др.
Срби у Загребу у другој половини 19.века били су главна покретачка снага у велетрговини, банкарству и предузетништву сваке врсте. Имали су своју врло угледну штампу, новине и часописе, чувени ПРИВРЕДНИК, књижевнике, уметнике и истакнуте позоришне делатнике. Били су у првим редовима носилаца прогресивних кретања, овде су се и рађали и умирали, о чему, и данас, речито сведоче њихове надгробне плоче и капеле на главном загребачком гробљу - Мирогоју.
Академик Славко Гавриловић
"Књига је настала колико из научних, толико и из сентименталних разлога аутора који пише о свом родном граду. Ова Медаковићева књига је дошла са закашњењем, али и благовремено, јер се први пут ради о целовитом раду са оваквом тематиком."
Академик Василије Крестић (изговорено на промоцији књиге у Новом Саду, 9. децембра 2004)
"Ради се о аутору чија је сага о грађанском друштву које више не постоји јединствена у нашој књижевности а као круцијалну истину књиге Срби у Загребу препознајем запис о архитекти и рестауратору Херману Болеу, као и портрет политичара Светозара Прбичевића који се могу сврстати у прворазредну политичку есејистику".
Др Драшко Ређеп (изговорено на промоцији књиге у Новом Саду, 9. децембра 2004).
Укључење Срба у државно-политички и културни живот Загреба од стране Срба било је убрзано у време Илирског покрета и у току Револуције 1848–1849 кад њихови представници улазе у градску управу, Сабор и Банско веће.
Академик Медаковић не пропушта прилику да истакне да је оснивач Прве хрватске штедионице у Загребу, као првог новчаног завода модерног типа у Тројединици био Србин Атанас Поповић, да су истакнуто место у оновременој хрватској публицистици имали Огњеслав Утјешановић–Острожински, Максим Прица, Светозар Кашевић и др.
Срби у Загребу у другој половини 19.века били су главна покретачка снага у велетрговини, банкарству и предузетништву сваке врсте. Имали су своју врло угледну штампу, новине и часописе, чувени ПРИВРЕДНИК, књижевнике, уметнике и истакнуте позоришне делатнике. Били су у првим редовима носилаца прогресивних кретања, овде су се и рађали и умирали, о чему, и данас, речито сведоче њихове надгробне плоче и капеле на главном загребачком гробљу - Мирогоју.
Академик Славко Гавриловић
"Књига је настала колико из научних, толико и из сентименталних разлога аутора који пише о свом родном граду. Ова Медаковићева књига је дошла са закашњењем, али и благовремено, јер се први пут ради о целовитом раду са оваквом тематиком."
Академик Василије Крестић (изговорено на промоцији књиге у Новом Саду, 9. децембра 2004)
"Ради се о аутору чија је сага о грађанском друштву које више не постоји јединствена у нашој књижевности а као круцијалну истину књиге Срби у Загребу препознајем запис о архитекти и рестауратору Херману Болеу, као и портрет политичара Светозара Прбичевића који се могу сврстати у прворазредну политичку есејистику".
Др Драшко Ређеп (изговорено на промоцији књиге у Новом Саду, 9. децембра 2004).
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Срби у Загребу
Издавач: Prometej Novi Sad
Страна: 320 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: 25 × 30 cm
Година издања: 2004
ИСБН: 86-7639-844-5
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (