Аутор: Емир Кустурица
Страна: 307
► Остали детаљи

У књизи Смрт је непровјерена гласина приповедање је козерско и занимљиво, са ликовима живописним и разноврсним, са ситуацијама драматичним и комичним, оно је промишљено у судовима и проосећано у доживљајима, уметнички уверљиво и тематски разнострано, од континента до континента, од града до велеграда, премрежено лајтмотивима као стожерима приповедне организације.
Као у многим аутобиографијама, и у књизи Смрт је непровјерена гласина, приповедање је организовано у хронолошком и линеарном поретку. Они су каткад испресецани ретроспекцијама приповедача: као „упадима“ накнадног времена у поредак казивања. Но, очуване су жиже у којима је садржан сав значај животног искуства које проткива аутобиографију. Појављују се обликотворни моменти као константе аутобиографског приповедања. То су приказ дечаштва, моменат јунаковог преобраћења, доминантна фигура приповедне свести.
Из поговора Мила Ломпара