Аутор: Божидар Грујовић
Страна: 41
► Остали детаљи

Чињеница да је Божа Грујовић (1776-1807), (псеудоним пречанина Теодора Филиповића по доласку у Србију), доктор правних наука и професор на Харковском универзитету није била од значаја за писце уџбеника историје из којих уче генерације ђака у Србији. Још мање је било важно Слово о слободи које је он, као први секретар написао у припреми заседања Правитељствујушчег Совјета у августу 1805. године, којим је желео да Србија већ у својим првим корацима ослобађања буде постављена на модерне, уставне темеље, по узору на револуционарне идеје XВИИИ века. Начело да Закон „заповеда господарима, војводама, совјету, свјашченству, владикама: свакоме малому и великому“ није сметало само Карађорђу који га је одбио, него, очигледно, и бројним генерацијама српских господара и просветара, јер је после првог издања Мемоара Проте Матеје Ненадовића 1867. године изостављено из свих наредних.Осим текста Слово о слободи у књизи су објављени чланци Милована Ристића, Небојше Попова и Мирка Ђорђевића.