Autori: Жан Франсоа Бах и др., Ана Бикова
Strana: -
► Ostali detalji

ШКОЛАРЦИ „ЛЕЊЕ МАМЕ“
Школа је велики стрес за све учеснике у образовном процесу. Школски систем је поље на које тешко да можемо утицати да се промени, али смо зато способни да променимо свој однос према њему. Сведоци смо да овако или онако, и родитељи морају у школу. Родитељ треба да савлада градиво:
- Како одабрати школу
- Како се односити према оценама
- Како без напетости и губљења живаца помоћи око домаћег (и да ли помагати?)
- Шта чинити у случају малтретирања у школи
- Како се супротставити учитељу и наставнику ако нарушавају границе дететове личности
Највећи родитељски успех током школовања деце јесте освајање златне средине између презаштићености и занемаривања. За то је потребно укључивати „лењу“ маму…
Она је лења да се нервира због сваке ситнице. Лакше јој је да кроз ђачко доба своје деце пролази: без нервозе, без насиља, без комплекса инфериорности, без комплекса родитељског нарцизма.
Лења „мама“ зна:
Није истина да оцене нису важне. Истина је да нису важније од психичког здравља целе породице и добрих међусобних односа свих чланова.
"Родитељска подршка у овој књизи имаће главну улогу. Зато што још нисам смислила како бих могла утицати на цео образовни систем, реформисати га тако да сваком детету у школи буде лепо. Али знам да ће све муке ђачког доба, све мане система дете превазићи уз одговарајућу подршку родитеља."
Ана Бикова
 
ДЕТЕ И ЕКРАНИ
Питање утицаја екрана на људски мозак у срцу је данашње забринутости за будућност света.
На страницама ове књиге Француска академија наука први пут са различитих аспеката извештава о утицају екрана на мозак детета и даје препоруке о опрезности у погледу претеране изложености младих екранима свих врста, као и доказе о добрим странама њихове употребе. Истакнути су резултати научних, медицинских и клиничких истраживања или пак закључци брижљивог промишљања о питањима на која истраживања још немају јасан одговор.
Дате смернице помоћи ће родитељима, наставницима, здравственим радницима и другима који воде бригу о деци и омладини, као и самим младима како би, у сусрету са светом екрана, научили да их користе без пратећих проблема и развоја лоших навика.
Не уводите прерано неинтерактивне екране; настојте да никакве екране не стављате у дечије собе; упражњавајте активности такве да деца у вртићком узрасту буду довољно одвојена од екрана; учите децу да их искључују, учите их САМОКОНТРОЛИ и подржавајте њихову употребу у креативне сврхе; нису све игрице тако зле...