Autor: Lorenco Marone
Strana: 239
► Ostali detalji

Zovem se Čezare Anuncijata, imam sedamdeset sedam godina i protraćio sam sedamdeset dve godine i sto jedanaest dana. Potom sam shvatio da je došao trenutak da istinski uživam u stečenom poštovanju.

Usamljeni cinik Čezare penzionerske dane provodi mirno, uz alkohol i džangrizanje, u društvu vremešne prostitutke Rosane. Nikada nije preterano mario za ljude oko sebe, ali sada, na zalasku života, postaje svestan patnji s kojima se suočavaju njemu bliske osobe: njegova ćerka ima probleme u braku i to ne želi da prizna. Dante, njegov sin je gej i nikada mu to nije rekao. Tu je i Eleonora, stara mačkarka, koju pokušavaju da izbace iz stana, i Marino, koji već godinama nije izašao napolje.I Ema. Prelepa mlada žena na čijem se licu povremeno vide modrice. Dirnut njenom patnjom, Čezare će shvatiti da je vreme za korenite promene u njegovom životu. Ovaj sebični namćor počeće da otkriva sitnice koje čine život i da ga, konačno, udiše punim plućima. Međutim, može li naš junak da izađe na kraj sa nasilnim komšijom, modernom tehnologijom i činjenicom da neki ljudi jednostavno ne žele da budu spaseni?Marone piše o ljudima s margine, Međutim, ne dozvoljava da njegovi junaci budu određeni samo i isključivo pozicijom koju zauzimaju u surovim koordinatama društva, naprotiv. Marone je uspeo da stvori jednostavne junake, i u toj jednostavnosti živopisne i jedinstvene, ljude koji su veoma slični nama – istovremene gubitnike i heroje svakodnevice.

Duhovit, povremeno crnohumorni roman postigao je veliki uspeh u Italiji osvojivši nekoliko prestižnih nagrada, a trenutno se i film snima po ovom romanu.