Аутор: Еуђен Симион
Страна: 375
► Остали детаљи

Студија Сиоран - митологија несавршености, аутора Еуђена Симиона, представља својеврсну оду Емилу Сиорану, румунском филозофу и есејисти. Поднаслов ове студије упућује нас на "стварну и предивну митологију идеја", која уједно гради и књижевну митологију. За разумевање целокупног опуса Сиорана аутор наговештава да би требало објавити и ње­го­ву ко­ре­спо­ден­ци­ју, вође­ну на­кон 1947. го­ди­не, "есен­ци­јал­ну за пра­вил­но схва­та­ње чо­ве­ка ко­ји је пи­сао: ком­плек­сан, не­рет­ко збу­њу­ју­ћи, ско­ро увек из­не­нађу­ју­ћи, па­ра­док­са­лан и пам­тљив". Сиоран припада генерацији која је почела стварати под ути­ца­јем пр­о­фе­со­ра Нае Јо­не­скуа, али и под ути­ца­јем но­вог европ­ског идеј­ног прав­ца, ег­зи­стен­ци­ја­ли­зама. Те­ме и на­чини ства­ра­ња фи­ло­зо­фи­је засновали су се на ег­зи­стен­ци­јал­ној ме­ди­та­ци­ји, која би често подразумевала соп­стве­ни ег­зи­стен­ци­јал­ни не­мир. "Но­ва су­бјек­тив­ност", коју промовишу Мир­ча Ели­ја­де и Мир­ча Вул­ка­не­ску, пред­ста­вља и по­че­так ру­мун­ског ег­зи­стен­ци­ја­ли­зма, који ће следити и чувени Сиоран.
Иако се Симион фокусира на раније радове Сиорана, у периоду када је писао на матерњем језику, сматра да свакако не треба занемарити и есеје написане на француском, имајући у виду да његов одлазак у Француску представља прекретницу и у идеолошком, али и у књижевном смислу. Иако су централне теме у Сиорановом стваралаштву оне попут размишљања о апсурду, узалудности, пропадању, његова филозофија се не треба узети за чисту филозофију песимизма - раскош и мудрост којима су обасути његови текстови чине га брилијантним моралистом, у чији стилистички сјај данас нико не сумња.