Knjige▸Psihologija▸Opšta psihologija
Sigmund Frojd Odabrana dela 1-9
Opis
Sigmund Frojd Odabrana dela 1-9 – autor Sigmund Frojd
Komplet knjiga Sigmund Frojd Odabrana dela 1-9 sadrži sledeća dela
Autobiografija
Iz kulture i umetnosti
Nova predavanja za Uvod u psihoanalizu
O seksualnoj teoriji
Psihopatologija svakodnevnog života
Totem i tabu
Tumačenje snova 1
Tumačenje snova 2 O snu
Uvod u psihoanalizu
Autobiografija
Ovo najličnije delo Sigmunda Frojda stilski je verovatno jedan od njegovih najzanimljivijih tekstova. Pisana britkim, neposrednim i ličnim stilom, ova autobiografija zapravo je zgusnuti prikaz razvoja temeljnih Frojdovih psihoanalitičkih koncepata kroz ukazivanje i na otpore na koje su Frojdova otkrića nailazila još za njegovog života.
Specifičnost ove autobiografije je u tome što ona počinje „pisanjem o sebi“, no ubrzo se biografske fakture gube, nestaju u razmatranju autorskog dela. Frojdova Autobiografija tako je priča o jednom životu potpuno posvećenom nauci, o biografiji koja je neodvojiva od naučne bibliografije. Na stranicama ove knjige Frojd – čovek nije se otkrio do kraja tek kroz neke sporadične biografske detalje, već on odlučuje da najličnije i najneposrednije progovori tek kao Frojd – naučnik.
Iz kulture i umetnosti
Među ljudima koji veruju da je pisac ovih redova uspeo da razjasni suštinske zagonetke sna, javili su se radoznalost i interesovanje za snove koje uopšte nisu sanjali, već koje su pisci stvorili i pripisali izmišljenim likovima u okviru neke priče. Namera da se i ova vrsta snova podvrgne tumačenju može da nam deluje besmislenom i neobičnom; s druge strane, ona bi mogla da bude opravdana. Mada, još uopšte nije opšteprihvaćeno da snovi imaju smisao i da mogu da se protumače. Naučnici i većina obrazovanih ljudi samo sležu ramenima kad im se spomene zadatak tumačenja snova; samo narod koji je ostao sujeveran i koji time nastavlja tradiciju iz drevnih vremena i ne želi da se odrekne uverenja da snovi mogu da se protumače i autor Tumačenja snova, usudili su se da zauzmu stav suprotan nauci i da prihvate ovaj starinski i sujeverni. Naravno, autor ovih redova je daleko od toga da smatra da snovi imaju proročansku moć, za čijim otkrivanjem ljudi oduvek teže koristeći sva moguća sredstva, ali ni on nije mogao da potpuno odbaci povezanost snova sa budućnošću, s obzirom da je posle napornog rada na njihovom tumačenju došao do zaključka da su snovi zapravo želje onog koji ih sanja koje su prikazane kao ispunjene. A ko može da kaže da se želje najčešće ne odnose na budućnost?
Nova predavanja za Uvod u psihoanalizu
Ova nova predavanja ni u kom slučaju ne mogu da zauzmu mesto prethodnih! Ona nisu samostalna na način da mogu da steknu svoj sopstveni krug čitalaca, već predstavljau nastavke i dopune koje se, kao i prethodna predavanja, dele na tri grupe.
U prvu grupu spadaju nove razrade tema koje su već pre petnaest godina obrađene, ali koje danas zahtevaju drugačiji pristup zbog produbljivanja našeg saznanja o njima i promene u našim shvatanjima. Tu se, dakle, radi no kritičkim revizijama.
Druge dve grupe sadrže proširenje, jer se bave materijom koja u vreme prvih uvodnih predavanja u psihoanalizu ili nije postajala ili je bilo suviše malo podataka da bi se opravdalo pisanje posebnog poglavlja.
Nemoguće je izbeći, ali zbog toga ni u kom slučaju ne treba žaliti, da poneka od ovih novih predavanja sadrže u sebi karakteristike obe ove grupe.
O seksualnoj teoriji
Zbog raširenosti perverznih sklonosti Frojdu se nametnula ideja da je predodređenost ka izopačenostima zapravo izvorna i univerzalna osobina ljudskog seksualnog nagona. Verovao je da tu izvornu predodređenost može ustanoviti još u detinjstvu. Među silama koje određuju usmerenost seksualnog poriva, istakao je stid, odbojnost, saosećajnost i društvene konstrukcije morala i autoriteta. On tako u svakom zastranjenju od normalnog seksualnog života prepoznaje kočenje razvoja i zaostajanje na stadijumima detinjstva.
Psihopatologija svakodnevnog života
Godine 1898. objavio sam jedan kratak članak1 pod nazivom O psihičkom mehanizmu zaboravljanja. Izneću ovde ponovo njegov sadržaj i on će da posluži kao polazna tačka za dalje izlaganje. U tom članku sam obavio psihološku analizu povremenog zaboravljanja imena ljudi, do kojeg često dolazi, i to na jednom izrazitom primeru koji sam uočio kod samog sebe; zaključio sam da taj obični i praktično ne posebno značajan događaj u kojem nas izneverava jedna psihička funkcija – sećanje, može da se objasni i iskoristi daleko bolje nego što se obično iskorišćava ta pojava.
Prilično sam siguran da neću da pogrešim ako kažem da bi se psiholog, upitan zašto nam toliko često ne pada na pamet ime za koje smo potpuno sigurni da ga znamo, zadovoljio odgovorom da se imena lakše zaboravljaju nego neki drugi sadržaji pamćenja. On bi za tu činjenicu naveo lako prihvatljive razloge, a ne bi ni pomislio na to da uslovi tog procesa mogu da budu druge prirode.
Totem i tabu
Sledeća četiri članka, koja su se pod naslovom koji je podnaslov ove knjige pojavila tokom prve dve godine izlaženja časopisa Imago koji sam uređivao, odgovaraju mom prvom pokušaju da stavove i rezultate psihoanalize primenim na nerazjašnjene probleme psihologije naroda. Ova knjiga predstavlja, s jedne strane, metodološku suprotnost u odnosu na radove Vundta koji koristi pretpostavke i načine rada neanalitičke psihologije, i, s druge strane, u odnosu na radove psihoanalitičke škole iz Ciriha koja nastoji da probleme individualne psihologije rešava koristeći građu psihologije naroda. Spremno priznajem da su obe ove strane dale podsticaj za moje radove.
Tumačenje snova 1
„Frojdova teorija snova predstavlja epohalni naučni događaj koji je samim tim i višestruko značajan. Na prvom mestu snovi su opet rehabilitovani. Frojdov je doprinos što je kod čoveka Zapada ponovo doveo u centar interesovanja snove sa periferije… Iako je snove Frojd rehabilitovao, ne treba smatrati, kao što je to čest slučaj u istoriji nauke, da je samo otkrio nešto što je odavno bilo poznato, pa zaboravljeno. Njegov je pristup snovima drugačiji od onga koji je pretežno negovan u analitičkoj tradiciji. I on bez pravih prethodnika, kroz monumentalno delo Tumačenje snova 1, snove uvodi u nauku… Sa Tumačenjem snova može se reći da je počeo razvoj psihoanalitičkog koncepta ličnosti. Pa i više od toga, naime, istraživanje nesvesnog. Frojd u Tumačenju snova uvodi topografski model i koncept dubinske psihologije, tj. psihologije koja se bavi psihološkim procesima van polja svesti.“ – Milan Popović
Tumačenje snova 2 O snu
„Frojdova teorija snova predstavlja epohalni naučni događaj koji je samim tim i višestruko značajan. Na prvom mestu snovi su opet rehabilitovani. Frojdov je doprinos što je kod čoveka Zapada ponovo doveo u centar interesovanja snove sa periferije… Iako je snove Frojd rehabilitovao, ne treba smatrati, kao što je to čest slučaj u istoriji nauke, da je samo otkrio nešto što je odavno bilo poznato, pa zaboravljeno. Njegov je pristup snovima drugačiji od onga koji je pretežno negovan u analitičkoj tradiciji. I on bez pravih prethodnika, kroz monumentalno delo Tumačenje snova 2 O snu, snove uvodi u nauku… Sa Tumačenjem snova može se reći da je počeo razvoj psihoanalitičkog koncepta ličnosti. Pa i više od toga, naime, istraživanje nesvesnog. Frojd u Tumačenju snova uvodi topografski model i koncept dubinske psihologije, tj. psihologije koja se bavi psihološkim procesima van polja svesti.“ – Milan Popović
Uvod u psihoanalizu
Ovo što sada pružam javnosti na uvid pod naslovom Uvod u psihoanalizu nema nameru da se takmiči sa već postojećim izlaganjima u vezi sa ovim naučnim područjem (Hičman, Frojdovo učenje o neurozama, II deo, 1913; Fister, Psihoanalitička metoda, 1913.; Leo Kaplan, Osnovne karakteristike psihoanalize, 1914; Režis i Esnar, Psihoanaliza neuroza i psihoza, Pariz, 1914.; Adolf Mejer, O lečenju neurotičnih bolesti psihoanalizom, Amsterdam, 1915). Naime, ovde se samo radi o vernom ponavljanju predavanja koja sam održao tokom dva zimska semestra 1915/1916. i 1916/1917. godine pred publikom koju su sačinjavali lekari i laici oba pola.
Sigmund Frojd Odabrana dela 1-9 – autor Sigmund Frojd
Komplet knjiga Sigmund Frojd Odabrana dela 1-9 sadrži sledeća dela
Autobiografija
Iz kulture i umetnosti
Nova predavanja za Uvod u psihoanalizu
O seksualnoj teoriji
Psihopatologija svakodnevnog života
Totem i tabu
Tumačenje snova 1
Tumačenje snova 2 O snu
Uvod u psihoanalizu
Autobiografija
Ovo najličnije delo Sigmunda Frojda stilski je verovatno jedan od njegovih najzanimljivijih tekstova. Pisana britkim, neposrednim i ličnim stilom, ova autobiografija zapravo je zgusnuti prikaz razvoja temeljnih Frojdovih psihoanalitičkih koncepata kroz ukazivanje i na otpore na koje su Frojdova otkrića nailazila još za njegovog života.
Specifičnost ove autobiografije je u tome što ona počinje „pisanjem o sebi“, no ubrzo se biografske fakture gube, nestaju u razmatranju autorskog dela. Frojdova Autobiografija tako je priča o jednom životu potpuno posvećenom nauci, o biografiji koja je neodvojiva od naučne bibliografije. Na stranicama ove knjige Frojd – čovek nije se otkrio do kraja tek kroz neke sporadične biografske detalje, već on odlučuje da najličnije i najneposrednije progovori tek kao Frojd – naučnik.
Iz kulture i umetnosti
Među ljudima koji veruju da je pisac ovih redova uspeo da razjasni suštinske zagonetke sna, javili su se radoznalost i interesovanje za snove koje uopšte nisu sanjali, već koje su pisci stvorili i pripisali izmišljenim likovima u okviru neke priče. Namera da se i ova vrsta snova podvrgne tumačenju može da nam deluje besmislenom i neobičnom; s druge strane, ona bi mogla da bude opravdana. Mada, još uopšte nije opšteprihvaćeno da snovi imaju smisao i da mogu da se protumače. Naučnici i većina obrazovanih ljudi samo sležu ramenima kad im se spomene zadatak tumačenja snova; samo narod koji je ostao sujeveran i koji time nastavlja tradiciju iz drevnih vremena i ne želi da se odrekne uverenja da snovi mogu da se protumače i autor Tumačenja snova, usudili su se da zauzmu stav suprotan nauci i da prihvate ovaj starinski i sujeverni. Naravno, autor ovih redova je daleko od toga da smatra da snovi imaju proročansku moć, za čijim otkrivanjem ljudi oduvek teže koristeći sva moguća sredstva, ali ni on nije mogao da potpuno odbaci povezanost snova sa budućnošću, s obzirom da je posle napornog rada na njihovom tumačenju došao do zaključka da su snovi zapravo želje onog koji ih sanja koje su prikazane kao ispunjene. A ko može da kaže da se želje najčešće ne odnose na budućnost?
Nova predavanja za Uvod u psihoanalizu
Ova nova predavanja ni u kom slučaju ne mogu da zauzmu mesto prethodnih! Ona nisu samostalna na način da mogu da steknu svoj sopstveni krug čitalaca, već predstavljau nastavke i dopune koje se, kao i prethodna predavanja, dele na tri grupe.
U prvu grupu spadaju nove razrade tema koje su već pre petnaest godina obrađene, ali koje danas zahtevaju drugačiji pristup zbog produbljivanja našeg saznanja o njima i promene u našim shvatanjima. Tu se, dakle, radi no kritičkim revizijama.
Druge dve grupe sadrže proširenje, jer se bave materijom koja u vreme prvih uvodnih predavanja u psihoanalizu ili nije postajala ili je bilo suviše malo podataka da bi se opravdalo pisanje posebnog poglavlja.
Nemoguće je izbeći, ali zbog toga ni u kom slučaju ne treba žaliti, da poneka od ovih novih predavanja sadrže u sebi karakteristike obe ove grupe.
O seksualnoj teoriji
Zbog raširenosti perverznih sklonosti Frojdu se nametnula ideja da je predodređenost ka izopačenostima zapravo izvorna i univerzalna osobina ljudskog seksualnog nagona. Verovao je da tu izvornu predodređenost može ustanoviti još u detinjstvu. Među silama koje određuju usmerenost seksualnog poriva, istakao je stid, odbojnost, saosećajnost i društvene konstrukcije morala i autoriteta. On tako u svakom zastranjenju od normalnog seksualnog života prepoznaje kočenje razvoja i zaostajanje na stadijumima detinjstva.
Psihopatologija svakodnevnog života
Godine 1898. objavio sam jedan kratak članak1 pod nazivom O psihičkom mehanizmu zaboravljanja. Izneću ovde ponovo njegov sadržaj i on će da posluži kao polazna tačka za dalje izlaganje. U tom članku sam obavio psihološku analizu povremenog zaboravljanja imena ljudi, do kojeg često dolazi, i to na jednom izrazitom primeru koji sam uočio kod samog sebe; zaključio sam da taj obični i praktično ne posebno značajan događaj u kojem nas izneverava jedna psihička funkcija – sećanje, može da se objasni i iskoristi daleko bolje nego što se obično iskorišćava ta pojava.
Prilično sam siguran da neću da pogrešim ako kažem da bi se psiholog, upitan zašto nam toliko često ne pada na pamet ime za koje smo potpuno sigurni da ga znamo, zadovoljio odgovorom da se imena lakše zaboravljaju nego neki drugi sadržaji pamćenja. On bi za tu činjenicu naveo lako prihvatljive razloge, a ne bi ni pomislio na to da uslovi tog procesa mogu da budu druge prirode.
Totem i tabu
Sledeća četiri članka, koja su se pod naslovom koji je podnaslov ove knjige pojavila tokom prve dve godine izlaženja časopisa Imago koji sam uređivao, odgovaraju mom prvom pokušaju da stavove i rezultate psihoanalize primenim na nerazjašnjene probleme psihologije naroda. Ova knjiga predstavlja, s jedne strane, metodološku suprotnost u odnosu na radove Vundta koji koristi pretpostavke i načine rada neanalitičke psihologije, i, s druge strane, u odnosu na radove psihoanalitičke škole iz Ciriha koja nastoji da probleme individualne psihologije rešava koristeći građu psihologije naroda. Spremno priznajem da su obe ove strane dale podsticaj za moje radove.
Tumačenje snova 1
„Frojdova teorija snova predstavlja epohalni naučni događaj koji je samim tim i višestruko značajan. Na prvom mestu snovi su opet rehabilitovani. Frojdov je doprinos što je kod čoveka Zapada ponovo doveo u centar interesovanja snove sa periferije… Iako je snove Frojd rehabilitovao, ne treba smatrati, kao što je to čest slučaj u istoriji nauke, da je samo otkrio nešto što je odavno bilo poznato, pa zaboravljeno. Njegov je pristup snovima drugačiji od onga koji je pretežno negovan u analitičkoj tradiciji. I on bez pravih prethodnika, kroz monumentalno delo Tumačenje snova 1, snove uvodi u nauku… Sa Tumačenjem snova može se reći da je počeo razvoj psihoanalitičkog koncepta ličnosti. Pa i više od toga, naime, istraživanje nesvesnog. Frojd u Tumačenju snova uvodi topografski model i koncept dubinske psihologije, tj. psihologije koja se bavi psihološkim procesima van polja svesti.“ – Milan Popović
Tumačenje snova 2 O snu
„Frojdova teorija snova predstavlja epohalni naučni događaj koji je samim tim i višestruko značajan. Na prvom mestu snovi su opet rehabilitovani. Frojdov je doprinos što je kod čoveka Zapada ponovo doveo u centar interesovanja snove sa periferije… Iako je snove Frojd rehabilitovao, ne treba smatrati, kao što je to čest slučaj u istoriji nauke, da je samo otkrio nešto što je odavno bilo poznato, pa zaboravljeno. Njegov je pristup snovima drugačiji od onga koji je pretežno negovan u analitičkoj tradiciji. I on bez pravih prethodnika, kroz monumentalno delo Tumačenje snova 2 O snu, snove uvodi u nauku… Sa Tumačenjem snova može se reći da je počeo razvoj psihoanalitičkog koncepta ličnosti. Pa i više od toga, naime, istraživanje nesvesnog. Frojd u Tumačenju snova uvodi topografski model i koncept dubinske psihologije, tj. psihologije koja se bavi psihološkim procesima van polja svesti.“ – Milan Popović
Uvod u psihoanalizu
Ovo što sada pružam javnosti na uvid pod naslovom Uvod u psihoanalizu nema nameru da se takmiči sa već postojećim izlaganjima u vezi sa ovim naučnim područjem (Hičman, Frojdovo učenje o neurozama, II deo, 1913; Fister, Psihoanalitička metoda, 1913.; Leo Kaplan, Osnovne karakteristike psihoanalize, 1914; Režis i Esnar, Psihoanaliza neuroza i psihoza, Pariz, 1914.; Adolf Mejer, O lečenju neurotičnih bolesti psihoanalizom, Amsterdam, 1915). Naime, ovde se samo radi o vernom ponavljanju predavanja koja sam održao tokom dva zimska semestra 1915/1916. i 1916/1917. godine pred publikom koju su sačinjavali lekari i laici oba pola.
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Sigmund Frojd Odabrana dela 1-9
Izdavač: Neven
Strana: 2360 (cb)
Povez: Tvrd
Pismo: Latinica
Format: 140 x 200 cm
ISBN:
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (