– “Песник и сатиричар, Душан Лончар, у трећој књизи афоризама, развија колективне идентитете као изворе политичке сатире… насупрот појединцу (грађанину – прим. Д. Л.) као једином изворном носиоцу суверенитета. Ту су и представничке институције савременог друштва… као извор неисцрпне политичке сатире…”

Јулијан Тамаш, академик

– “Ако свако дело поседује и један епицентрални појам… онда је то у Душановом делу појам грађанина. Аутор поседује свест о томе шта реч грађанин представља ваистину…

Ако је грађанска непослушност императив… због разних врста узурпатора изнутра и споља, онда прави грађанин може да буде само непослушни грађанин.

… доминирају афоризми који не поседују хуморну ноту… изгледа да је сасвим извесно да је враг однео шалу.”

Мр Дивна Бијелић, књижевник

– Грађани су политички субјекти. / Народ је најчешће предмет демагошке обраде.

– Ако је излаз тамо где је демократија, / онда је улаз био добар.

– Што је више великосрба, / све је мање Срба.

– Свега нам фали. / Њега је доста.

– Република не може да дође до речи. / Од свог председника.

– Одговараће они. / Нико их неће питати.

– Похарали су Сава малу. / Богатији су за Београд на води.

– Иако је дошло до развода брака, / држава и црква и даље живе ванбрачно.