Збирка Селфи на мосту садржи три групе текстова: прозне минијатуре, приповетке и хибридну прозу. Текстови су написани у једном даху, а на крају сваког назначено је место и датум када је текст настао. Кроз ове приче видимо ауторов поглед на свет, на природу и на људе и жене поникле у веома различитим поднебљима и културама. Наићи ћемо на текстове путописних и дневничких елемената, али и оне који доносе не само књижевне (фиктивне) и дневничке компоненте, него и историјске, политичке и документарне.

„Пред читаоцима је сада друга књига приповедака и прозних текстова Конечног, коју са задовољством објављује „Прометеј“. Сви текстови су написани у релативно кратком периоду, од краја 2014. до краја 2017. године и сви, сем једног (најкраћег), веома брзо су објављени у угледним часописима у Србији (Кораци, Књижевне новине, Бдење, Златна греда, Летопис Матице српске). Као и приповетке у претходној збирци Атиф, и, уосталом, песнички и драмски опус Конечног, његови нови радови одликују се повременом наклоношћу ка апстрактном и филозофском. Овде ћу дати себи слободу да цитирам своје мишљење о збирци Атиф, које је дословно релевантно и за нову збирку Селфи на мосту: „Међутим, за разлику од своје поезије, у приповеткама се Конечни у великој мери оријентисао на конкретне животне теме и танане, емотивне и еротске људске односе, мада неке од тема очигледно потпадају под рубрику ‘велике’. Ту ће читалац наћи и богатство упечатљивих портрета људи и жена у невероватним различитим околностима, понекад надреалним, не само у Србији, него и у ‘целом свету’.“ Поврх пожељног тематског и емотивног континуитета са претходном збирком, два нова рада – од којих је један дужи, завршен тек октобра 2017. године – уводе, чини се, нове књижевне облике у српску прозу.

Зоран Колунџија