Упућујем читаоца на читање Додеровићеве Седме силе без крила, саткане из многих Додеровићевих бележница, сентименталног сећања на значајне и важне људе из историје нишког новинарства, сећања на довијање и муку да се добију ексклузивни интервјуи чак и на опасним местима где се ратовало и гинуло, од сопственог искуства када се сударао са вечитом политичком самовољом (и у оном социјализму и у овом капитализму)… Причитаће читалац и то како је Додеровић постао угледни новинар аустралијског државног СБС радија још пре четврт века… Нећу препричавати прочитано, јер свако препричавање умањује, поједностављује вредност и лепоту изворног рукописа. Прочитао сам рукопис Додеровићеве књиге два пута. Због њене изазовности која је побудила моју радозналост. То је моја препорука читаоцу.

Ђ. Ј.

У ситуацијама када би отишао на одмор или на службени пут и напред би давао број телефона у хотелу а у неколико наврата извештај је давао из болничког кревета. Кад бих рекла да то није неопходно већ да се брине за здравље, он би само рекао да то није ни најмањи проблем, да му је у болници ионако досадно па да је рад добар начин да одагна непотрбна размишљања – а и људи очекују да чују шта се дешава. Са друге стране наши слушаоци нису крили своје симпатије па би нас често током сусрета у заједници питали детаљније о нашем дописнику из Ниша и говорили да га радо слушају, да бира интересантне теме и захваљивали се.

Б. Р.