Autor: Emi Itaranta
Strana: 266
► Ostali detalji

U budućnosti koja je daleka, a možda već i blizu, sever Evrope više liči na današnju Saharu nego na ono što je nekad bio, a zima i hladnoća žive još samo u uspomenama onih koji pamte dane „starog sveta“. Skandinavskim poluostrvom vlada ratnički nastrojena azijska imperija Novi Ćjen, koja strogo kontroliše potrošnju ključnog resursa – vode. Sedamnaestogodišnja Norja Kaitio, koja i ne zna kako izgledaju sneg i led, stasava u sredini u kojoj se higijena održava tek ovlaš natopljenim sunđerom, a obične dečje bolesti dovode do smrtnog ishoda usled dehidratacije. Norja je kćerka majstora čajne ceremonije, i trebalo bi od oca da nasledi tu ozbiljnu dužnost. Norji će stvari postati jasnije kad je otac odvede na Mesto koje ne postoji. On, naime, zna za tajni podzemni izvor, a takva tajna može biti i kobna. Razapeta između straha od odmazde moćnika i želje da pomogne vernoj Sanji, čija porodica ropće u bezvodnoj oskudici, Norja je primorana da donese najteže odluke...

Ova lepa, dramatična i opominjuća pripovest, koju je kritika okarakterisala kao „lirsku distopiju s naglašenim ekološkim podtekstom“, roman je prvenac finske književnice Emi Itarante. Delo je izvorno objavljeno 2012. godine, a autorka ga je simultano pisala na maternjem finskom i na engleskom jeziku, budući da je u to vreme živela u Velikoj Britaniji.

Emi Itaranta je rođena 1976. godine u Tampereu u Finskoj. Po njenom romanesknom debiju 2022. snimljen je film, koji je naišao na dobar prijem i kod publike i u stručnoj javnosti. Osim Sećanja na vodu, objavila je i romane Grad izatkanih ulica i Pisma s Mesečeve proslave.

Sa finskog prevela Jasmina Teofilović.