Аутор: Ђорђо Шувајло
Страна: 277
► Остали детаљи

Књига „Сарајевски Аушвиц“ или „1335 дана“ је назив дела Ђорђа Шувајла, некадашњег становника Сарајева који је био утамничен више од 3.5 године, односно 1335 дана у муслиманском логору за Србе – „Силос“ у Тарчину, заједно са 700 својих комшија.

Муслиманске цивилне власти које су предводили Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић… у договору са полицијским и (пара) војним главешинама: Сeфер Халиловић, Расим Делић, Бакир Алиспахић, Драган Викић, Јусуф Празина, Мушан Топаловић и др. формирали су на стотине логора и приватних затвора широм БиХ гдје су углавном смештали Србе, војнике и цивиле.

Само на подручију града Сарајева било је 126 мучилишта за Србе. То само указује да је муслимански врх из Сарајева планирао удружени злочиначки подухват против Срба, односно геноцид и истребљење својих комшија православне вере.

Ђорђо Шувајло је рођен на Ђурђевдан 6. маја 1960. године у Сарајеву, насеље Тарчин. Средњу школу је завршио у Хаџићима, а трговину и економију је дипломирао на Универзитету у Сарајеву.
Шувајло је постао један од првих „становника“ тарчинског логора „Силос“ у мају 1992. године. Тај казамат су основале муслиманске паравојне формације, тако што су испразниле пољопривредни силос са пшеницом у Тарчину, а све жито поделили искључиво муслиманском становништву. Локална касарна ЈНА у Крупи, неких 8 км од Тарчина је нападнута и освојена, па су три војника ЈНА убијена, а њих 17 је ухапшено од муслиманских паравојника и доведено у концентрациони логор „Силос“… Мало касније почели су утамничити и цивиле Србе са подручија Хаџића, где се нашао и Ђорђо Шувајло.
О томе шта је све видио и како су Срби убијани и мучени… како су Србкиње силоване од муслиманских екстремиста, како су чак и децу доводили у ово место ужаса и страве… Шувајло је написао у својој првој књизи „1335 дана“ која је касније преименована у „Сарајевски аушвиц“. Године 1997. Шувајло се са својом породицом сели у Аустралију где започиње нови живот, али не заборавља пакао кроз који је прошао.

Књига представља трајно свједочанство о мучењу и убијању невиних Срба у Босни и Херцеговини поготово што је написана из пера директног учесника тј. сведока ужаса.