Аутор: Свети Јустин Ћелијски
Страна: 713
► Остали детаљи

Ево Посланице која је сва с неба. Она спада у она изузетна „откривења и виђења Господња“ (2 Кор. 12,1). којих је свети апостол Павле био раскошно удостојаван. Благовест што је у њој, није од људи ни од анђела, нити може бити од њих, већ је сва од Господа Христа, сва од Његове вечности, богочовечности, и зато сва премудра, сва спасоносна, сва светлоносна. Њене дубине заиста су „Божје дубине” (1 Кор. 2,10), тако и њене висине и њене ширине. А основна је, свеобухватна је благовест ове Посланице: предвечна одлука Тројичног Божанства „да се све састави у Христу што је небесима и што је на земљи“, тојест да се све ухристови и охристови; да се све састави у једно тело, тело Христово – Цркву, тојест да се све уцркви и оцркви, да се све претвори у Цркву, и тако постигне вечни божански циљ, јер је Црква „тело Христово, пуноћа Онога који све испуњава у свему“ (Еф. 1, 5.10. 23). Ова благовест – свеблаговест, ова тајна – светајна каза се пресветом апостолу откривењем; он тврди: „мени се откривењем каза тајна“ (Еф. 3, 3).

извор: Задужбина Отац Јустин Ћелијски