Аутор: Петар Савковић
Страна: 534
► Остали детаљи

Побуда да Монографија о Шапцу буде виђење великог броја аутора, који су живели у разним временима, настала је стога што је, чини се, на тај начин књига животнија и занимљивија. Говорити о Шапцу и Подрињу на овештали начин: „први кревет, први клавир, први рендген апарат, прва жена лекар...“, осиромашује особеност града и краја. Све поменуте појединости су тачне, али Шабац је много сложенија вековна „фреска“, књига без корица, разнолик.
И ово станиште, као и човек, има светлости и сенке, али овај град је имао и мно- гоструки живот; мирна времена, узлете, олује, буре, катаклизме... Колико је само разне војске прошло кроз шабачки крај, каквих је све злодела било у Шапцу и Подрињу. Рекло би се да је судбина овог града исказана већ често понављаним речима: „Кућа насред пута“.
Многе околности су учиниле да је Шабац бивао у вртлогу историје. Није случајно Змај Огњени Вук рекао да је он „око султаново“, или аустријски археолог и путописац Феликс Каниц да је „мали Париз“, а Французи су га назвали „Српским Верденом“.