„Evo jednog novog, drugačijeg, iznenađujućeg Marojevića. Roman pisan impresivnom jednostavnošću, ispovedno i bez tabua, autoironično.“  Filip David

„Maja 2009. godine u džez klubu na Vračaru dva prijatelja razrađuju uređivačku strategiju za književni časopis. Situacija je nakon dve-tri rakije izmakla kontroli, na svu sreću brzo su stigla kola Hitne pomoći i policija. Tako započinje roman čiji glavni junak, pisac zavisan od alkohola, promiskuitetan i sklon tuči, pokušava da izroni iz problema. On menja devojke, prijatelje, lekare, poslove i kafane, putuje u Barselonu, Gvadalaharu, Ljubljanu, na Brač, u Dimitrovgrad i Nikšić, ali u tim mestima i usled pogrešnih izbora tone sve dublje. Stiče se utisak da se ne može spasti, kako zbog karaktera tako i zbog opšte društvene klime, ali čitalac gaji nadu do poslednje piščeve reči. Ovom knjigom Igor Marojević je prešao opasnu granicu do koje je svojim dosadašnjim pisanjem stizao, i nije stradao.“ Vladan Matijević

„Novi Marojević je i dalje onaj dobri, stari Marojević! Ovoga puta meštar pripovedanja o bolesti i identitetima ispisuje priču o junaku sa unutrašnjim sagorevanjem.“ Vule Žurić

„Roman o pijanstvima ponosno stoji kao delo koje mogu da preporučim potpuno trezan.“ Dimitrije Vojnov