Аутор: Давор Џалто
Страна: 190
► Остали детаљи

У заједничком издавачком подухвату Епархије браничевске и богословског друштва Отачник објављена је нова књига професора Давора Џалта. Аутор је добро познат академској и широј јавности, како по својим књигама и чланцима, тако и по многобројним јавним наступима, у земљи и иностранству, у којима се поред уско-стручних тема бави и ширим друштвеним питањима.

Књига RES PUBLICA обухвата  шеснаест  чланака који обрађују различите аспекте „јавне ствари“, као и педесет пратећих илустрација. У књизи су многа питања постављена храбро али и одмерено и утемељено.
У првом делу, (Res) Publica, аутор се бави пре свега актуелним друштвеним и политичким питањима, која сагледава из православне перспективе.

У проблематику ове врсте нас уводи текст „Пораз образовања у дигиталном добу?“ у коме аутор разматра савремену кризу образовања и образовних система, проблематизући њихов смисао. Он закључује како је добро образовање (уместо оног естрадног) неопходно не само за лични развој већ и за развој друштва, очување и унапређење демократије. Текстови који следе, „Криза демократије?“, „Савест нашег времена: Ноам Чомски“ и „Quo Vadis Europa?“ се природно надовезују на проблеме отворене у уводној студији.

Аутор у наставку такође посвећује пажњу „Верском и националном идентитету у контексту европских интеграција“ и концепту „толеранције“. Он такође отвара до сада ретко отварано питање о „Православној цркви и друштвеном развоју“. У тој, по многочему оригиналној студији, аутор се бави економским моделима и друштвеним развојем из перспективе православне теологије.

У другом делу, Res (Publica), аутор у фокус својих разматрања ставља однос хришћанства и савремене културе. Аутор преиспитује начин на који одређени наративи постају део „mainstream” историјских прича, указујући при томе на имплицитне идеолошке и политичке поруке које се често саопштавају кроз, наизглед „неутралне“ културне садржаје. У текстовима „Неопходне слике: mass madia и царство пролазног“ и „Лепота ће уништити свет?“ аутор преиспитује савремене, мултимедијалне и интерактивне слике (од телевизије до интернета и виртуелних „друштвених мрежа“) указујући на њихову атрактивност и способност да атомизују заједницу, затварајући човека у хипер индивидуализовани свет. Овоме аутор супротставља хришћанско схватање човека као личности, и хришћанско схватање „екстатичке“ лепоте и њеног смисла. Овим изванредним студијама се прикључује и рад „Ка основним теолошко-теоријским претпоставкама савремене православне архитектуре“. У њему аутор даје преглед не само историјског развоја хришћанске архитектуре, већ и њене теолошке основе. На основу хришћанског начина сећања, аутор указује на „есхатолошки“ критеријум који треба имати у виду при изградњи нових православних храмова. Он тиме одбацује „лош конзервативизам“, у коме не види хришћански однос према прошлости, и залаже се за слободан и одговоран приступ градњи савремених православних храмова, указујући при том на кључне факторе које треба узети у обзир.

Блаженопочивши о. Радован Биговић је једном приликом изнео оцену по којој је проф. Џалто „целовит интелектуалац“ и „један од најобразованијих људи“ које има данашња Србија. Ова књига може само да посведочи томе у прилог. Његова интелектуална радозналост, непрекидно ангажовање у сфери уметности, религије и образовања, његови контакти са неким од најистакнутијих стручњака и интелектуалца у свету, доносе један сасвим нов и свеж приступ у наше културне и академске кругове. Он нас подстиче да на оригиналан, отворен али и темељан и избалансиран начин приступамо вери, савременом друштву и култури.