Strana: 292
► Ostali detalji

Iako smisleni nastavak romana Kontraendorfin, nagrađenog NIN-ovom nagradom, Rekapitulacija nije samo „jedna od“ Basarinih knjiga, u kojima možemo da nađemo sve ono što nas određuje i definiše kao njegove čitaoce: čitalačko zadovoljstvo i sunovrate izvan kauzalnosti društvene logike i pozitivističke prizemnosti, vulgarnog rijalitija vremena (i prostora) ovdašnjeg, političkog blata i ideološke izopačenosti, već paradigmatično delo u kojem očitavamo osnove i najbolje poetičke vrednosti njegove proze.

Nasuprot ovom romanu i njegovom ideološkom kontekstu, ili u njegovoj dubini, stoji dominantna psihička struktura društva kao filogenetski prenesenog nasleđa, toliko urezanog u nesvesno da čini samu strukturu psihe i suptilne karakterizacije svih likova ponaosob. Pogotovu u epizodama kada se kroz njih projavljuje karikaturalna slika nacionalnog stereotipa ili karakterističnih oblika kolektivne svesti.

Rekapitulacija je crnohumorna perspektiva i otvorena kritika prepuna suptilnog sarkazma, instrument mišljenja i spoznaje, naličje savremene mitologije. Mihail Epštajn kaže: „Prostor između reči i slike ispunjavan je u starini ritualno, a u novije vreme ‒ totalitarno.“ Na tom tragu je stvorena i Rekapitulacija ‒ kao ideja o trajanju u svetu koji je zaboravio svoje postojanje, njegov početni smisao i autentičnost.