Аутор: Михајло Симић
Страна: 246
► Остали детаљи

Није мало оних који и данас уздишу за протеклим временом: „Ех, како је било лепо док је друг Тито био жив!“ Тако говоре, јер до многих послератних генерација права слика о оном времену никад није ни допрла, пошто о убиствима и отимачинама није смело ни да се зуцне, а злочинци су затрпавали трагове својих недела. Младост је расла обасјана бљеском „праведног и генијалног друга Тита“. Да, били су сви запослени, сливале су се у земљу из политичких разлога паре из иностранства, било је поред плате и вишка, ишло се на летовање. Младост је стасавала поред необележених гробова уз песму: ,,Алај волем овај режим – плата иде, а ја лежим!“За тим временом и данас неки уздишу, а било је то време кад су људи проглашавани без суђења непријатељима Брозове власти и побијени, кад си за сваку критичку реч на рачун власти могао да идеш у затвор, кад су људи избацивани из својих станова и кућа да би се у њих уселили славом овенчани новопечени руководиоци, кад су људи због и најмање критичке речи на рачун режима бацани окрвављени на голоточко камење и тамо пребијани и убијани, кад су сељацима чупани бркови, јер не могу да удовоље захтевима власти и испоруче оно што немају...Зар није било лепо? Нека, хвала. Поменило се, не повратило се. О таквом времену је реч у овој књизи.