Аутор: Мирослав Тохољ
Страна: 778
► Остали детаљи

Дневници и мемоари су она врста штива која о себи и о својим ауторима пружају више података него што то може и најисцрпнији предговор. Њима предговор управо и није потребан, сем уколико читаоцу ваља скренути пажњу на извесна формална решења или контекст настанка.

Овај ратни дневник Стефановић је започео онога тренутка када се у Србији растао са породицом, супругом и четворо ситне дечице, и ван сваке сумње да га је писао као подсетник за личну причу коју ће, ако преживи, једнога дана причати деци, а ако умре или погине – његови записи ће, надао се, пронаћи пут до њих. У почетку се Стефановић обраћа управо њима, својој деци, али како се пак развија албанска драма, писац све чешће има на уму апстрактног читаоца, коме је, верује, немогућно „изазвати слику и представу шта се све ту види и осећа”.

Књига доноси изузетни материјал пошто је аутор дневника интелектуалац из Босне и Херцеговине, учесник повлачења и боравка Српске војске у Албанији и на Крфу, а касније и актер догађаја у позадини…