Autor: Aleksandar Molnar
Strana: 152
► Ostali detalji

Druga knjiga Rasprave o prosvetiteljstvu, liberalizmu i nacionalizmu Aleksandra Molnara bavi se značajem Fridriha II Hoencolerna za prosvetiteljski pokret u Evropi, Nemačkoj i, posebno, Prusiji. Iako često slavljen kao najveći vladar-filozof, Fridrih II zapravo to nikada nije bio: njegova sklonost ka filozofiji oštro je bila odvojena od vladarskih obaveza. Samim tim, njegova filozofska otvorenost ka prosvetiteljstvu nije se nužno preslikavala na njegovu vladavinu. Bio je prosvećeni apsolutni vladar, ali za tu kvalifikaciju nije bio relevantan njegov političko-filozofski opus, nego isključivo protivrečna vladarska praksa, u kojoj su se prosvetiteljske ideje najtešnje preplitale s nemilosrdnim postulatima teorije državnog rezona. Molnarov zaključak je otuda da je Fridrih II ne samo odlučujuće oblikovao prusko prosvetiteljstvo nego je posejao klice njegove propasti, rehabilitujući teoriju državnog rezona koja je već u narednoj generaciji postala nezavisna od onih prosvetiteljskih pokrova u koje ju je on zavijao (počev od spisa Pobijanje Makijavelijevog Vladara) i koja je u nacionalizmu našla svoje novo utemeljenje.

Aleksandar Molnar (1963) redovni je profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Predaje Istoriju političkih i socijalnih teorija, Klasične sociološke teorije i Uvod u sociologiju muzike. Objavio je više knjiga, među kojima su Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi (u pet tomova, 2001–2006), Oproštaj od prosvetiteljske ideje ustavotvorne skupštine (2008) i Sunce mita i dugačka senka Karla Šmita.