Читалац ће много научити из ове књиге. О нама и о себи. О Европи ондашњег и данашњег времена. О људској природи и људском забораву.
Пашће му, можда, на памет Ракићева песма На Газиместану у којој се поставља питање да ли смо ми – данашњи – „недостојни историје наше”.
Или вапај песника Плаве гробнице Милутина Бојића, у песми Сејачи: „И васељена њива наша поста/ За семе части – које сунцу сиже,/ Господе, казне зар не беше доста?”
Пред читаоцем је, дакле, јединствено сведочанство о Првом светском рату, поглед странаца на ток ратних догађаја и страдање српског народа.
У структури књиге обликоване су, хронолошким и тематским принципом, одређене целине: почетак рата, сведочанства о аустријским, мађарским, немачким и бугарским злочинима у Србији, победе српске војске и њихов одјек у Европи, епидемија тифуса, питање ратних заробљеника, рад Болнице шкотских жена, егзодус војске и народа, чежња за домовином, Видо – острво смрти, васкрс српске војске и повратак у отаџбину.
Књига се у целини ослања на сведоке и учеснике, осим у случају неколико аутора, који су, такође, инспирисани аутентичним догађајима и аутентичном грађом.
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Распеће Србије Izdavač: Prometej Novi Sad Strana: 666 (cb) Pismo: Ћирилица Format: 14 × 21 cm Godina izdanja: 2025 ISBN: 978-86-515-2504-2