Аутор: Ксенија Кончаревић
Страна: 511
► Остали детаљи

"Свака се земља на свету граничи са неком другом државом, једино се Русија граничи са Богом".

Ову је мисао изрекао ватрени заљубљеник у Русију, искрени поштовалац њене духовности и културе Рајнер Марија Рилке.

Велики Достојевски овако исповеда руско "вјерују": "Руски народ живи сасвим у православљу и његовим идејама; сем православља, нема у њему ничега, а и не треба му, јер је православље све; православље је Црква, Црква је круна свега, и то за вечност".

Али тајна руске земље као места Распећа и места Славе можда је најдубље откривена руској народној души. О нардоном схватању властите душе, призвања, мисије, можда најупечатљивије сведочи чињеница да су Руси једини у свету своју земљу називали светом: не дакле, "прекрасном" попут Француске, нити "древном" попут Енглеске, "благородном" попут Шпаније или "слободном" попут Америке него - светом. Једино је још старозеветни Израиљ гајио свест о властитој светости и богоизабраности: у Грка, православних Сиријанаца и Арапа, у осталих Словена, у Румуна, како лепо уочава А.В. Карташов - нигде нећемо наћи тако снажно и јасно изражену свест о сопственој промисаоној позваности.

У својој огљеној богочежљивости руски се народ, такође једини у свету, осмелио да земљу своју назове Домом Пресвете Богородице, домом Господарице света, узвишеније од анђела и арханђела и драгоценије од свеколике творевине. Узажелевши да угости Ону што девичанску утробу Своју начини сместилиштем Несместивога Бога, руска се земља уподобила свештеноме храму у коме обитава преизобилна благодат Духа; испунивши се светлошћу Матере Назалазне Звезде, она је прасликом Васкрсења озарила свеколики род људски; поклонивши се Ризници Промишљања Божијег, Русија је занавек стекла непотрошиво благо небеско, од кога је саздала и чијом је неупоредивом лепотом украсила свеукупни благочестиви живот народни, његову културу, предање литерарно стваралаштво. Домаћини у томе дому Царице Небеске постали су сви свети што од искони у земљи руској просијаше, сви они богоугодници и христоносци - од светих првомученика Тедора и Јована, светих равноапостолних Владимира и Олге, светих Антонија и теодосија Печерских до наших дана - они, дакле, чијим се молитвама, сузама, трудовима, подвизима и крвљу мученичком Русија освештала, очистила, окадила и принела себе као миомир духовни пред престо цара Славе.

Међу богоносцима и христоносцима руским, својомсвагдашњом васкрсном радошћу, серафимском видовитошћу и херувимском слуховитошћу за све вапаје и молитвене уздахе душа наших, светлошћу блиствијом од небеских светила зраче Богом прослављени старци, саговорници анђела и духоносни учитељи монаха и мирјана решених да хришћански проведу живот свој у свету. Њих, које Црква Христова чествује као "украшена станишта Духа Светога", "правило вере и благочашћа", православни широм света, од краја до краја земље, доживљавају и воле као најрођеније, који су само на трен некуда изашли и, гле, само што се нису вратили да нам својом топлом и нежном руком скину са чела сваку бригу и сваку сузу обушу с лица. Духоносни Теодосије Печерски, светозарни Сергије Радоњешки, неболетни Нил Сорски, кротки Тихон Задонски, добри баћушка Серафим Саровски, богоумни Игнатије Брјанчанинов, до самозаборава пожртвовани Теофан Затворник, огњени Леонид, Макарије и Амвросије Оптински постали су символ руског типа духовности и њен до дана дашњег непревазиђени израз. Уједно, они су, као "похвала Цркве Христове" својим јеванђељским живљењем и свељубављу дали кључ за познање смисла монашког призвања у Цркви. "Анђели су светлост монасима, а светлост пак, свим људима јесте монашки живот", речи су богоносног Јована Лествичника. Свети старци били су и остали образац и пројава свих оних врлина које у човеку изграђује "уметност над уметностима" и "наука над наукама", како се монаховање назива у светоотачким списима: апостолеске ревности, савршене послушности, богоподобне саосећајности, спасоносне милостиње, неугасиве молитве, несустајућег трудољубља, истинитог исповедања, непорочне савести, чисте чедности, горуће христочежњивости и изнад свега боготвореће и свепреображавјуће љубави. Истовремено, њихово прослављење је и победно ликовање Цркве Божије у свој њеној саборној богочовечанској пуноти, јер је и њихов подвиг, као и подвиг свакога монаха и свакога чија се душа одазвала или ће се тек одазвати јевађељском позиву Хајде за мном! није био ограничен на покушаје индивиуалног спасеља него се испољио као "бол и жеља за саборним спасењем, као молитва и ишчекивање да се спасе свет, сва земља и сви људи" (прот. Михаил Кардамакис). Усхођењем у вечност и свагдашњим пребивањем са нама, свети богоносни старци опомињу нас, најзад, да наша вера није само Предање, нешто што има своје место и завршетак у историјском трајању, него здање које се узноси у есхатон, здање у које смо дужни - и ја, и ти, и сви ми - да се и сами узидамо, ризница која очекује и нашу лепту, незалазна светлост Тавора која нам обасјава пут, квасац живота, зрно горушично, наша обавеза и послање.

Ова година протиче у знаку троструког јубилеја једног од највећих представника руске монашке духовности - светог баћушке Серафима Саровског: 250 година од дана рођења, 170 година од блаженог упокојења и сто година од откривања његових светих моштију и прослављења у чину Преподобних (канонизације). Значај тих јубилеја логично проистиче из дубоког трага што га је Старац оставио у развоју руске теолошке мисли и духовности. За нас ће три јубилеја преподобног Серафима бити подстицај за оживљавање молитвеног спомена на његов и на светозарне, радошћу преиспуњене ликове највећих руских стараца од XI до XIX столећа, за промишљање значаја њиховог богословског наслеђа и сагледавање њихове улоге у историјском развоју руске монашке духовности. На страницама ове књиге благочестиви читалац ће имати прилике да се, најпре, у уводном делу упозна са галеријом ликова небеске Русије, да би затим добио непосредан увид у рукописно наслеђе духоносних стараца превдено са староруског, црквенословенског и савременеог руског језика - њихове беседе, богословске и подвижничке списе, монашке типике, преписку, забележене разговоре са њима. Ћеља сасрављача је да ова књига подстакне христољубиве душе на несустајуће трагање за Ћивотодавцем и Промислитељем, и да се кроз контакт са Његовим слугама добрим и верним, духоносним руским старцима, читаоци још једном осведоче у дејство и дело Божије у свету и у цркви Христовој - у откривење јединствене, необманљиве, непревазиђене, непресушне и већне љубави Божије.

О Преображењу Господњем, 2003. Др Ксенија Кончаревић

САДРЖАЈ

Реч о овој књизи, 9

ЖИВОТ И УЧЕЊЕ ДУХОНОСНИХ СТАРАЦА
У праскозорје невечерњег дана (први плодови монашке духовности у Русији), 15
Лоза плодовита винограда Христова (преподобни Теодосије Печерски као утемељитељ руског општежитељног монаштва), 30
У градини Богом насађеној (свети из Кијево-печерске лавре), 37
Ево мене и чедамшто ми их даде Бог (старац Сергије Радоњешки - духоносни человођа руских Инока), 44
Дивни изданци градине Сергијеве (устројитељи монашког општежића на далеком северу), 58
Неувенљиви венци руског Агиорита (о великом духовном сејачу Нилу Сорском), 67
"Љубав се моја разепе..." (светитељ Димитрије Ростовски - светилник пастви и учитељ врлиновања), 80
Тихи глас свељубави (Свети Тихон Задонски - молитвеник и просветитељ народни), 88
Расцветали кринови молитве и богомислија (старац Пајсије Величковски и његова школа), 94
Озарења радости у Господу (преподобни Серафим саровски у подвигу стараштва), 108
У знаку крста - дара очинства Божијег (живот и учење светог Игњатија Брјанчанинова), 139
Учитељ васељенске смелости (свети Теофан Затворник - педагог, богослов, архијереј, духовник), 149
Другима буди попут матере (старице Арсенија и Таисија и њихово духовно руковођење), 157
Станица на путу за небо (Оптински манастир и његови старци), 172
Извори и литература, 186

ИЗБОР ИЗ ДЕЛА
О духовном руковођењу Антонијевом (из Житија преподобног и богоносног оца нашег Антонија Печерског), 193
О игуманству Теодосијевом (из Житија преподобног и богоносног оца нашег Теодосија Печерског), 197
Преподобни Теодосије Печерски: Из поука и молитава, 199
Духовнички подвиг Стефанов и Никонов (из Кијево-печерског патерика), 208
Свети Сергије у подвигу стараштва (из Житија преподобног и богоносног оца нашег Сергија Радоњешког), 212
Преподобни Јосиф Волоцки; Душекорисне поуке (из Просветитеља), 217
У обитељи Јосифа Волоцког (из Житија преподбног и богоносног оца нашег Јосифа Волоцког), 221
Преподобни Корнилије Комељски: из Општежитељног типика, 224
Монашки живот уз старца Корнилија (сведочанство Житија), 231
Под покровом Кирила Белојезерског (сведочанство Житија), 234
Преподобни Нил Сорски: из Устава скитског живота, 236
Старац Василије: О умном делању, 264
Преподобни Пајсије Величковски; из Пољских кринова и Десет највећих врлина, 280
Свети Димитрије Ростовски: из Духовног азбучника, 298
Свети Тихон Задонски: О дужностима хришћана, 321
Преподобни Серафим Саровски: Поуке очинске љубави хришћанима који живе у свету и монасима, 351
Свети Игнатије Брјанчанинов: О закону мислимо дан и ноћ (писма и поуке); из богословско-подвижничких списа, 389
Свети теофан Затвроник: Богу пружајмо оно најбоље (избор из преписке и проповеди), 424
Старица Арсенија Уст-Медведицка: Скривено од очију људских (из писама духовним чедима и дневника), 457
Старица Таисија Леушинска: из Писама искушеница, 463
Преподобни Амвросије Оптински: Очински савети (из преписке), 477
Преподобни Макарије Оптински; Дела љубави - залога спасења нашег (из преписке), 490
Преподобни Леонид (лав) Оптински: Моћ живе вере (из преписке), 494
Преподобни Варсуфоније Оптински: Из разговора са духовним чедима: Донесимо плод достојан (из преписке), 497