Strana: 235
► Ostali detalji

Приредила Славица Гароња

Тек са одласком у пензију, Дара Ћурчија је, након тридесет пет година проведених у просвети, где се уложила без остатка, остваривши у пуној мери своју људску и професионалну личност, у турбулентном животном путу, као дете – ратно сироче – од (мукотрпног) успона, током школовања из изузетно неповољних услова (што је главни садржај ове књиге), преко животног и професионалног врхунца, свакако оствареног у Воћину испод Папука, у Славонији, до опет, силом историјских (не)прилика, поновног пада у екстремно тешке услове живота, током избеглиштава у Србији, те поновног успона кроз професију у Ердевику, где стиче и пензију, до спокојних пензионерских дана у Кукујевцима код Шида, открила да има, током целе професионалне каријере, два подједнака талента: дар за писање прозе (поезију је већ дуго писала), и сликарски дар.

И тако креће ова узбудљива повест, активирана у једном срећном тренутку смирења и пробуђених сећања, концентрације након свих животних бура, а иницирана неким, за Дарину песничку душу, важним сусретима са људима и просторима свог детињства и младости, које поново среће, након више од пола века, а на почетку овог, 21. века, када и настаје овај рукопис (2004-2005). На том, најинтензивније проживљеном и описаном периоду живота (поратног тешког детињства у Босни и Војводини, школовања у Сењу и Учитељској школи у Осијеку), који, уствари представљају најважнији раст сваке личности и њено пресудно формирање, ова књига се зауставља и складно заокружује. У њој су управо и обједињена та њена два (новооткривена) Дарина талента: изворни књижевни, који захтева дубоку емоцију и проживљеност, али где је све виђено сликарским очима.