Autor: Anselmo Kenterberijski
Strana: 202
► Ostali detalji

Sa Anselmom Kenterberijskim na početku drugog  milenijuma počinje plodna sinteza hrišćanstva i antičke racionalističke misli, koja će u znatnoj meri da utiče na razvoj evropskog duha u narednim vekovima. Čuven po svom „ontološkom dokazu Božjeg postojanja” (Kant), Anselm Kenterberijski je i pisac prve temeljne rasprave o istini na latinskom zapadu. Dva  stoleća kasnije pojavljuje se značajno delo Tome  Akvinskog:  Sporna pitanja o istini  ( Quaestiones   Disputatae   de Veritate , 1256–1259).  O istini  ( De Veritate , oko 1085), Anselmova rasprava, bila je jedno od tri njegova dela u vidu dijaloga posvećenih Svetom pismu, od kojih su se druga dva ticala – jedno slobode volje, a drugo problema zla u svetu. Pored dela  O istini , ključnog za celokupnu evropsku teološku i filozofsku misao (racionalističku, najpre), u ovoj knjizi objavljujemo još dva, takođe nastala nakon Anselmovog boravka u Kaenu, u filozofskoj školi opata Lafranka, čuvenoj po izučavanju dijalektike:  Proslogion  i  Zašto je Bog postao čovek. Anselmova misao je prožeta racionalnim oznakama, sve i da se začinje u veri, potvrđujući iznova da nema istine koja bi bila različita za raznolika gledišta. Sve to potvrđuje Ničeovu opasku da hrišćanstvo ima isuviše racionalnih elemenata u sebi, da bi bilo samo čista religija.   Prevod Milan Tasić