Професор II београдске гимназије, Владимир Ј. Радојевић, историчар, као резервни пешадијски капетан I класе, прешао је са регрутима пут од Чачка до Крфа. Као очевидац и сапатник, сматрао је својом највишом дужношћу да изнесе све њихове патње, беде и невоље, које су их пратиле преко Македоније и Албаније, попут њихових очева преко Црне Горе, Скадра и Валоне. Желео је да та тужна споменица буди сећања доцнијих поколења на њихове гробове расејане тамо- амо на путу смрти… Они су били без дана обуке, недовољно одевени и без икакве спреме.