Преводилац, песник, музичар и велики путник, Роберт Тили (1950), сачинио је књигу ирских народних бајки “Пролећа једног, у цветним пољима”. Испричане колоритним и сочним народним језиком, садравајући маштовите створове и њихове сусрете с људима који би да их подјарме, ове бајке спадају у најинвентивније духовне досеге фолклора целокупне светске духовне и ентолошке баштине. У њима се често велича дух добричине из народа , мудрост и домишљатост типичног Ирца, помало пргавог, склоног чашици, али правдољубивог, часног и храброг. Новости књига “Пролећа једног, у цветним пољима” садржи шест прича и, као својеврстан додатак, једну ирску народну баладу. Као и све остале наративне творевине и ирске народне бајке веома су старе, настале из митова. Зато не чуди што овде наилазимо на истоветне мотиве какавих има и у нашим народним бајкама. Тако, у уводној причи Пчела, лира, миши бубашваба препознајемо не само подударни мотив (сиромашак успева да насмеје цареву кћер, којом се, дакако, жени), него и идентичну структуру као и нашој бајци Виловска кочија Пошто су израсле из специфичног, ирског митолошког тла, кроз њих се огледају обичаји, митови и архетипови овог зачудног поднебља, настањеног вилинским створењима – Лепресонима, шумским и кућним духовима, друидима и врачевима. Ђорђе Кубурић, “Политика”